Тара • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com ЈУ Завичајни музеј Пљевља Fri, 09 Aug 2024 11:58:53 +0000 sr-RS hourly 1 https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/cropped-logo-1-32x32.png Тара • Завичајни музеј Пљевља https://muzejpljevlja.com 32 32 мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА https://muzejpljevlja.com/mr-zarko-lekovic-manastir-dovolja/ Fri, 21 Mar 2014 08:59:41 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=1041 У средишту високих херцеговачких брегова и у подножју колашинских планина, наспрам Дурмитора а изнад обала валовите Таре налази се манастир Довоља, задужбина славних Немањића. Манастир се налази у подножју села Премћана, на десној обали ријеке Таре, низводно од манастира Добриловине 16 километара - 2 и по сата хода, на једном прилично стрмом брежуљку, чије стране падају окомито у Тару. Изнад платоа на коме је манастир, уздиже се дивна гора са различитим врстама шумског дрвећа. Око самог манастира је дивна равница коју су красиле разне врсте питомих воћки, које и данас постоје. Између њих су подигнути били конаци од тврдог материјала за преноћиште народа. С десне стране манастира био је нарочито саграђен конак за игумана и калуђере. Положај на ком се налази манастир је окренут к југу и нагнут к Тари. Брда преко Таре: Градина, Црквине, Палеж и Ристовац обрасла су боровом и јеловом шумом и затварају видик.

Манастир је скоро на самој обали Таре, али је понор иза њега тако дубок и стрм да се манастир не види све док се не дође на саму ивицу стијене. Од
Брскова до Довоље је у доба владавине Немањића постојао стари пут, налик колском, дуг 16 сати. Предање вели и да је код Котлина испод Премћана био грчки мост на Тари.
Манастиру су припадала села: Довоља, Премћани, Вашково, Борисављевица, Котлајићи и Крупице. Манастир је био са свачим и за свакога „до воље" снабдјевен и по томе је добио име ..Довоља".

The post мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕMЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА https://muzejpljevlja.com/mr-zarko-lekovic-karakteristike-istorijskih-kretanja-i-ekonomsko-stanje-prencana-na-kraju-hih-i-pocetkom-hh-vijeka-u-svijetlu-dokumenata-iz-crnogorskih-arhiva/ Tue, 18 Mar 2014 07:44:41 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=993 Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа турске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је погранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме, тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.

The post Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕMЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕMЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Проф, др Синиша МИШИЋ – ПОТАРЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ https://muzejpljevlja.com/prof-dr-sinisa-misic-potarje-u-srednjem-veku/ Mon, 17 Mar 2014 12:07:50 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=981 Како је још Танасије Пејатовић, сада већ давне 1902. године, приметио: долина Таре и њен слив су карстног типа који детерминишу кањони, вртаче, заравни и поља.1 Потарје чини долина реке Таре стиснута између великих планина: Комови, Обзир, Дурмитор, Сињавина и Бјеласица. Тара настаје од Опасанице и Веруше на западној страни Комова, а површина слива износи 1.899 км квадратних.

The post Проф, др Синиша МИШИЋ – ПОТАРЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Проф, др Синиша МИШИЋ – ПОТАРЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ТАРА – ГРАНИЦА И СПОНА ЦРНЕ ГОРЕ И ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА https://muzejpljevlja.com/mr-zarko-lekovic-tara-granica-i-spona-crne-gore-i-pljevaljskog-kraja/ Thu, 13 Mar 2014 09:29:27 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=944 Међу најзаосталијим крајевима на Балкану који су најдуже били под туђинском влашћу свакако су Пљеваљски крај и Затарје. Подручје које је више вјекова било под Турцима - са етнички мање или више разнородним и некомпактним становништвом, досељаваним из разних праваца и у разно вријеме, најчешће из Херцеговине, Црне Горе, Босне и Албаније, са израженим вјерским разликама, са слабим условима за привређивање због неповољног терена, неразвијених рјечних долина,

The post Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ТАРА – ГРАНИЦА И СПОНА ЦРНЕ ГОРЕ И ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ТАРА – ГРАНИЦА И СПОНА ЦРНЕ ГОРЕ И ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]> Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – МОСТ НА РИЈЕЦИ ТАРИ КОД БУДЕЧЕВИЦЕ https://muzejpljevlja.com/milic-f-petrovic-most-na-rijeci-tari-kod-budecevice/ Thu, 13 Mar 2014 09:10:39 +0000 http://muzejpljevlja.com/?p=942 Мост преко ријеке Таре код Будечевиде био је и остао честа тема и инспирација многих пјесника, књижевника, сликара, фотографа, филмских посленика, новинара, публициста, путника пролазника... У вези са његовом изградњом и спајања двије обале испредале су се многе приче, од којих су неке досезале до легенде. Многи догађаји и људске судбине везане су за овај мост и његову околину.

The post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – МОСТ НА РИЈЕЦИ ТАРИ КОД БУДЕЧЕВИЦЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>
Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

<i class="fa fa-download" aria-hidden="true"></i> Преузми

Цијели екран Назад на садржајThe post Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – МОСТ НА РИЈЕЦИ ТАРИ КОД БУДЕЧЕВИЦЕ first appeared on Завичајни музеј Пљевља.]]>