Омаж „Град му је споменик “, посвећен Бају Мирковићу, главном градском архитекти и урбанисти из периода убрзаног развоја и изградње Пљеваља из доба када се комунална инфраструктура и архитектура прлагођава потребама напредног индустријског центра. Архитектура социјалистичке Југославије у много чему је специфична. Након рата почиње велика изградња земље, а удаљавање од Совјетског Савеза води стварању аутономног архитектонског израза. Унутар тог аутономног југословенског израза, Бајо Мирковић је имао себи својствен архитектонски израз. Избјегаво је масовну стамбену изградњу, а инспирацију је налазио у старом народном градитељству. Народна архитектура није тежила покорити природу, већ јој се прилагођавала. Посебно уочљив детаљ био је стрми оштри кров планиснких колиба и управо у том стрмом оштром крову планинске колибе Бајо Мирковић је нашао инспирацију за свој аутентични умјетнички и архитектонски израз. Стога, његова ђела, која наличе ЕКГ графиикону или валовима, имитирају оштре кровове планинских колиба остају у Пљевљима трајно да свједоче о једном времену у једном особеном архитекти који је дао велики печат изгледу савремених Пљеваља. Његов особен архитектонски израз посебно долази до изражаја у архитектури хотела Пљеваљ, за који Мирковић добија Тринаестојулску награду.
Сјећање на Баја Мирковића далеко надилази и причу о архитектури. То је прича о једном храбром герилцу и борцу против окупатора у Другом свјетском рату, човјеку који је обављао осјетљиве послове у Врховном штабу, који је са ослободиоцима умарширао у београд и коме су у социјалистичкој Југославији све могуће привилегије стајале на располагању. Он се сваке, али буквално сваке одрекао.
Каталог са изложбе
Фото галерија са отварања изложбе