Архива Ознака: Праисторија

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ

АПСТРАКТ: У раду су приказани резултати истраживања 2010-2014. на пећини Трлица, која се налази у близини града Пљевља. Обрађују се и анализирају слојеви који се на основу откривене богате фауне и компаративног материјала, могу опредијелити у рани и средњи плеистоцен. Бројност и разноликост нађених врста крупних и ситних сисара сврставају овај локалитет међу најзначајнијим на Балкану у погледу изучавања плеистоценске фауне.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: рани и средњи плеистоцен, таксономски састав териофауне, ситни и крупни сисари.

ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА Књ. 8-9 ПЉЕВЉА 2013

Glasnik zavičajnog muzeja 8-9

Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ

Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера
дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, наш-
ли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета
проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је
Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест
деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска архео-
лошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Дра-
гослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори
археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима,
спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од
1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је
пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања
превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених
гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете
и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља
(Цермановић-Кузмановић 1998).

Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ

Континуитет насељености највећег дијела пљеваљског краја могуће је пратити од праисторије па до успостављања турске власти захваљујући бројним остацима материјалне културе почев од старих илирских тумула, преко римских споменика, те српских и тзв. грчких гробаља и некропола с великим бројем стећака, па до средњовјековних српских сакралних објеката, као и првим турским пописима из средине XV вијека. Тај континуитет пратићемо дуж ријеке Ћехотине – од села Козице до Брда, с десне, и села Подпећа до Честина, с њене лијеве стране.