Архива Ознака: Средњи вијек

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

ГЛАСНИК БР. 15

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 15 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   проф. др Милан МИЈАЛКОВСКИ (Београд) АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ ИСРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА […]

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – МАТАРУГЕ-МОЛИКА

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА - МАТАРУГЕ-МОЛИКА

У селу Матаруге, удаљеном од Пљеваља 20 км према југоистоку, на брежуљку званом Молика, налази се некропола са стећцима. Стећци се налазе у савременом православном гробљу гдје се и даље врши сахрањивање покојника, па се може претпоставити да је дио њих који се налазе непосредно уз новије гробове дислоциран са […]

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – ВРУЉА-МАРИНА ШУМА

STEĆCI NA TERITORIJI OPŠTINE PLjEVLjA

У селу Вруља, удаљеном од Пљеваља 30 км према југоистоку, на бријегу изнад села, на локалитету Марина шума, на савременом православном гробљу, налази се некропола која данас броји 46 споменика. Према Бешлагићу , ријеч је о некрополи која броји укупно 53 стећка и то 37 сандука, 15 сљемењака и 1 […]

УМИЈЕЋЕ ИСЛАМСКЕ МИНИЈАТУРЕ – КУР’АН ХУСЕИН-ПАШЕ БОЉАНИЋА ИЗ XVI ВИЈЕКА

UMIJEĆE ISLAMSKE MINIJATURE – KUR’AN HUSEIN-PAŠE BOLjANIĆA IZ XVI VIJEKA

Завичајни музеј Пљевља је у сарадњи са Исламском заједницом из Пљеваља и др Драганом Кујовић, оријенталистом у Историјском институту Универзитета Црне Горе приредио изложбу „Умијеће исламске минијатуре – Кур’ан Хусеин-паше Бољанића из 16. вијека“. Кур’ан Хусеин-паше Бољанића један је од најзначајнијих исламских рукописа на Балкану, а посебан куриозитет изложбе јесте […]