Архива Ознака: Средњи вијек

УМИЈЕЋЕ ИСЛАМСКЕ МИНИЈАТУРЕ – КУР’АН ХУСЕИН-ПАШЕ БОЉАНИЋА ИЗ XVI ВИЈЕКА

UMIJEĆE ISLAMSKE MINIJATURE – KUR’AN HUSEIN-PAŠE BOLjANIĆA IZ XVI VIJEKA

Завичајни музеј Пљевља је у сарадњи са Исламском заједницом из Пљеваља и др Драганом Кујовић, оријенталистом у Историјском институту Универзитета Црне Горе приредио изложбу „Умијеће исламске минијатуре – Кур’ан Хусеин-паше Бољанића из 16. вијека“. Кур’ан Хусеин-паше Бољанића један је од најзначајнијих исламских рукописа на Балкану, а посебан куриозитет изложбе јесте […]

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – МАТАРУГЕ-МОЛИКА

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА - МАТАРУГЕ-МОЛИКА

У селу Матаруге, удаљеном од Пљеваља 20 км према југоистоку, на брежуљку званом Молика, налази се некропола са стећцима. Стећци се налазе у савременом православном гробљу гдје се и даље врши сахрањивање покојника, па се може претпоставити да је дио њих који се налазе непосредно уз новије гробове дислоциран са […]

СТЕЋЦИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА – ВРУЉА-МАРИНА ШУМА

STEĆCI NA TERITORIJI OPŠTINE PLjEVLjA

У селу Вруља, удаљеном од Пљеваља 30 км према југоистоку, на бријегу изнад села, на локалитету Марина шума, на савременом православном гробљу, налази се некропола која данас броји 46 споменика. Према Бешлагићу , ријеч је о некрополи која броји укупно 53 стећка и то 37 сандука, 15 сљемењака и 1 […]

Др Синиша МИШИЋ – ИНОКОСНЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАДРУГЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ*

АПСТРАКТ: Рад се бави структуром српске породице у позном средњем веку, углавном на основу дипломатичких и османских извора. Српска породица се у овом периоду јавља у два вида организовања: као инокосна и као задружна. Задруге су углавном мале и преовлађују очинске и братске задруге, што има везе и са дужином живота у средњем веку.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: породица, задруга, кућа, средњи век, српске земље, властела, земљорадници, сточари.

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – ПИРЛИТОРСКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО

АПСТРАКТ: У областима екстремног патријархата, жена је увек под сумњом, а њена верност константно је на провери. У том контексту, Видосавин поступак тумачи се као вид побуне против патријархалних образаца на којима почива породица војводе Момчила, што у значајном мери представља новину у анализи ове песме. У наставку рада, одређена певачева стваралачка решења посматрају се у светлу његовог непосредног искуства из времена хајдуковања, а такође се проблематизује и питање зашто осталих пет варијаната ове песме није сачувано.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Војвода Момчило, Вук Караџић, Стојан Ломовић, Видосава, издаја, патријархат