O Нама

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПЉЕВЉИМА

 

Завичајни музеј у Пљевљима основан је 1952. године. По свом статусу је музеј комплексног типа, чији фундус броји близу пет хиљада музејских јединица. Своју дјелатност организује кроз пет одељења – Археолошко одељење, Етнолоко одељење, Историјско одељење, Културно-историјско одељење са пет засебних збирки (Умјетничка збирка, нумизматичка збирка, Архивска збирка, Збирка породице Пејатовић и Збирка за непокретна културба добра) и Одељење са службом за документацију, педагошком службом и службом за опште, правне, административно-техничке и финансијске послове.

Због реконструкције и адаптације зграде Дома културе, 2007. године Музеј је исељен из простора гдје је био смјештен од самог оснивања. До данас, још увијек, није на одговарајући начин ријешио своје смјештајне проблеме, па самим тим, између осталог, нема ни простор за било какве изложбене активности. Запослени Музеја пресељени су у канцеларије Црвеног крста, док је сав музејски материјал смјештен у трезор зграде бивше СДК, у којем су му, истина, обезбијеђени сви релевантни микроклиматски услови, као и добри услови превентивне физичке заштите.

У току свог вишедеценијског постојања Завичајни музеј је на територији Пљеваља реализова бројна истраживања. Теренска истраживања вршена су на локалитетима из готово свих епоха људске цивилизације, почев од палеолита, бронзаног и гвозденог доба, потом античког, свих средњовјековних периода, укључујући и истраживања из периода новије историје. Преко музејског материјала који се чува у Завичајном музеју Пљевља, живот човјека на простору Пљеваља може се пратити, практично у континуитету, још од далеке праисторије, односно средњег и горњег палеолита, што се датује на вријеме старије од 40 хиљада година.

0д 1999. године, у сарадњи са Одбором за обнову манастира Довоља, Завичајни музеј је носиоц и реализатор Пројекта обнове, односно реконструкције манастира Довоља, законом заштићеног средњовјековног непокретног културног добра, који је у стању рушевина пропадао све од 1896. године.

Такође од 1999. године, Завичајни музеј је иницирао и постао домаћин и организатор научних скупова на којима се излажу научна саопштења мултидисциплинарног и мултикултуралног карактера, везана за културно-историјску прошлост ужег и ширег простора пљеваљског краја. Научни скупови се одржавају једанпут годишње, а учешће у њиховом раду до сада је узимало преко стотину различитих еминентних научних и културних посленика универзитета, института и институција културе са простора Црне Горе, Србије, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Научни радови саопштени на скуповима објављују се у Гласнику Завичајног музеја, по принципу, један научни скуп – једна књига Гласника.

Поред Гласника Завичајног музеја, издавачку дјелатност пљеваљског музеја красе бројна издања, од чега се посено издваја фототипско и транскрибовано издање уникатног рукописног сатиричног листа, који су крајем 19. вијека израђивали пљеваљски школарци у Београду, браћа Танасије и Ристо Пејатовић и Стеван Самарџић, чији се сачувани оригинални примјерци чувају у Музеју. Једнаку пажњу свакако заслужују и монографија Манастир св. Тројица Пљеваљска, чији је аутор др Сретен Петковић, професор Београдског универзитета, затим, Становништво пљеваљскпог краја аутора др Слободана Мишовића, такаође професора Београдског универзитета, као и монографија Милића Ф. Петровића Пљеваљска Гимназија 1901-2001 и друга издања.

Повременим изложбеним активностима тематског карактера у старом галеријском простору Музеју заинтересовани су били у прилици да виде бројне изложбе, како из сопственог фонда тако и бројне гостујуће изложбе из различитих средина. Међу њима ваља поменуо бар неке, попут, изложби “Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља,“ “Пераст у Пљевљима“, “Никола Тесла“, “Споменичко наслеђе Бара“ и “Службено одело у Србији током 19. и 20. века“.