Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ

Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Пријепоље, Бијело Поље, Прибој, Пљевља, Нова Варош, Сјеница и Тутин. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерска висораван је била резиденцијални део и „прво огњиште у баштини Немањића“.

Проф. др Слободан МИШОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У 20. ВЕКУ

Познато је да су пљеваљски крај насељавали Илири, Римљани, Срби и Турци. Први званични подаци о попису становништва говоре да су Турци, три године по заузимању Пљеваља (1465), извршили попис 1468. године, у којем је регистровано да „то насеље има 72 куће и 23 неожењена мушкарца‘“ . У наредном попису 1477. године, наводи се да Пљевља имају 101 кућу и 12 неожењених мушкараца. Већ 1516. године. исти извори наводе да ово насеље има 130 хришћанских и 20 муслиманских домова.

Проф. др Милорад ВАСОВИЋ – ГЕОГРАФСКЕ ОСОБЕНОСТИ И ПОТЕНЦИЈАЛИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Многи делови Црне Горе су просторно врло разноврсни. Неки од њих су географски врло мозаични: разбијени су клисурама, кањонима и кањонским долинама, изнад којих се издижу планине, избушене пећинама и јамама. На њиховим кречњачким просторима превлађују стрми падови, каменито, махом голо и безводно земљиште.

Академик Зоран ЛАКИЋ – ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ИСТОРИЈА И ДЕПЕРСОНАЛИЗОВАНА ИСТОРИОГРАФИЈА

Некада је неко рекао – историја је биографија великих људи. Мислио је на историјске личности.
То је значило поново отварање за расправу – старог питања о улози личности кроз историју. Теза која је увијек имала своје присташе и жестоке опоненте.

Проф. др Јелица СТОЈАНОВИЋ – НЕКЕ ПРАВОПИСНЕ И ФОНЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ БЈЕЛОПОЉСКОГ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉА (У КОНТЕКСТУ ОСТАЛИХ СРПСКОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА)

Бјелопољско (даље Бп) четворојеванђеље је рукопис који се чувао у манастиру Никољцу, манастиру код Никољ Пазара, у Бијелом Пољу (према чему смо га и назвали Бп). Настало је крајем 13. – почетком 14. вијека на рашком подручју. Храм Светог Николе био је познати преписивачки центар, нарочито у 16. вијеку. Никољ Пазар је био важна караванска станица.