ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПЉЕВЉИМА

Завичајни музеј у Пљевљима основан је 1952. године. По свом статусу је музеј комплексног типа, чији фундус броји близу пет хиљада музејских јединица. Своју дјелатност организује кроз пет одељења – Археолошко одељење, Етнолоко одељење, Историјско одељење, Културно-историјско одељење са пет засебних збирки (Умјетничка збирка, нумизматичка збирка, Архивска збирка, Збирка породице Пејатовић и Збирка за непокретна културба добра) и Одељење са службом за документацију, педагошком службом и службом за опште, правне, административно-техничке и финансијске послове.

У току свог вишедеценијског постојања Завичајни музеј је на територији Пљеваља реализова бројна истраживања. Теренска истраживања вршена су на локалитетима из готово свих епоха људске цивилизације, почев од палеолита, бронзаног и гвозденог доба, потом античког, свих средњовјековних периода, укључујући и истраживања из периода новије историје. Преко музејског материјала који се чува у Завичајном музеју Пљевља, живот човјека на простору Пљеваља може се пратити, практично у континуитету, још од далеке праисторије, односно средњег и горњег палеолита, што се датује на вријеме старије од 40 хиљада година.

0д 1999. године, у сарадњи са Одбором за обнову манастира Довоља, Завичајни музеј је носиоц и реализатор Пројекта обнове, односно реконструкције манастира Довоља, законом заштићеног средњовјековног непокретног културног добра, који је у стању рушевина пропадао све од 1896. године.

Такође од 1999. године, Завичајни музеј је иницирао и постао домаћин и организатор научних скупова на којима се излажу научна саопштења мултидисциплинарног и мултикултуралног карактера, везана за културно-историјску прошлост ужег и ширег простора пљеваљског краја. Научни скупови се одржавају једанпут годишње, а учешће у њиховом раду до сада је узимало преко стотину различитих еминентних научних и културних посленика универзитета, института и институција културе са простора Црне Горе, Србије, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Научни радови саопштени на скуповима објављују се у Гласнику Завичајног музеја, по принципу, један научни скуп – једна књига Гласника.

Поред Гласника Завичајног музеја, издавачку дјелатност пљеваљског музеја красе бројна издања, од чега се посено издваја фототипско и транскрибовано издање уникатног рукописног сатиричног листа, који су крајем 19. вијека израђивали пљеваљски школарци у Београду, браћа Танасије и Ристо Пејатовић и Стеван Самарџић, чији се сачувани оригинални примјерци чувају у Музеју. Једнаку пажњу свакако заслужују и монографија Манастир св. Тројица Пљеваљска, чији је аутор др Сретен Петковић, професор Београдског универзитета, затим, Становништво пљеваљскпог краја аутора др Слободана Мишовића, такаође професора Београдског универзитета, као и монографија Милића Ф. Петровића Пљеваљска Гимназија 1901-2001 и друга издања.

Повременим изложбеним активностима тематског карактера у старом галеријском простору Музеју заинтересовани су били у прилици да виде бројне изложбе, како из сопственог фонда тако и бројне гостујуће изложбе из различитих средина. Међу њима ваља поменуо бар неке, попут, изложби “Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља,“ “Пераст у Пљевљима“, “Никола Тесла“, “Споменичко наслеђе Бара“ и “Службено одело у Србији током 19. и 20. века“.