МЕМОРИЈАЛ НОБ-а КРОЗ СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА И МИЛИТАРИЈЕ
Изложба под називом „Меморијал НОБ-а кроз спомен-обиљежја и милитарије“ организује се у оквиру културних манифестација поводом новембарских свечаности и обиљежавања Дана ослобођења Пљеваља, што се и везује за период завршетка народноослободилачког рата на овим просторима. Иначе, датум 20. новембар, има још једну симболику у историји Пљеваља. Од почетка II свјтског […]
Проф. др Александар Растовић – НЕКОЛИКО ДОКУМЕНАТА О СТАЊУ У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ 1906. ГОДИНЕ
У раду је приказана политичка ситуација у Пљевљима и околини током побуне сељака 1906. године, која је представљала део ширег аграрно-социјално-националног покрета познатог под називом Раоничка буна. На основу српских архивских докумената и сведочанстава угледних политичких представника из Пљеваља следи закључак да су иза побуне стајали Аустроугарска и њене власти.
Др Слободан Мишовић – ПРАЖЊЕЊЕ СЕЛА У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ
Сеоска подручја у пљеваљском крају су била генератор његовог развоја у демографском, економском и функционалном смислу. Ова подручја су представљала извориште најспособније радне снаге и репродуктивно најспособнијег дела становништва. Период напуштања сеоских подручја почео је одмах после Другог светског рата и траје све до данашњих дана. То је процес који је оставио бројне последице по развој простора пљеваљског краја. У раду ће оне бити анализиране појединачно. Тежиште у раду ће бити на анализи узрока и последицама процеса напуштања сеоског подручја у овом крају.
Милић Ф. Петровић – ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ – БИТАН ФАКТОР ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ПЉЕВЉИМА ПОСЛИЈЕ 1918. ГОДИНЕ
Овај рад је наставак саопштења поднијетог на 10. научном скупу Завичајног музеја у Пљевљима. Аутор сматра да је демографско питање једно од најважнијих питања за народ и државу. Демографска експлозија становништва послије свих буна, устанака и ратова за ослобођење и уједињење, посебно послије Првог и Другог свјетског рата је поука за садашње генерације. У првим деценијама социјалистичке Југославије друштвено-политички услови су утицали прво на повећање, а потом на смањење прираштаја становништва: радикална национализација и аграрна реформа, па нагла идустријализација и колективизација „отјерала“ је бројно становништво са села у градове и друге развијене средине. Индустријализација је донијела загађеност животне средине, повећану смртност и исељавање становништва. Почетком двадесет првог вијека организована је непримјерена приватизација предузећа када је велики број радника остао без посла, бриге државе и животне перспективе.