Од стварања двије полуслободне сриске кнежевине у XIX вијеку, Србије
и Црне Горе, ослобођење Рашке области било је приоритет у свим њиховим
национално-ослободилачким плановима. Ослобођење колијевке српске
државности, духовности и традиције било је питање њиховог опстанка. Међутим,
око ове области, шире Старе Србије и Босне и Херцеговине отимале
су се тадашње велике европске силе: Отоманска царевина настојала је да
ове традиционалне српске земље и даље задржи под својом управом; Аустро-Угарска
је преко овог простора планирала и трасира свој добро познати
продор на исток; Русија је подржавајући ослободилачке напоре Србије и
Црне Горе жељела да појача свој утицај и присуство на Балкану.

За све народе ма којој раси и вјери припадали, гробови, гробља и надгробни
споменици значе култна мјеста. Људи су увијек па и данас гробља
оснивали на необрадивом земљишту, далеко од кућа и пута на неком узвишењу
да народ не страхује кад поред гробља пролази, нарочито ноћу. Али у
једном временском периоду средњег вијека сељаци западно од Пријепоља
преко пљеваљске територије кроз брдовиту Босну и Херцеговину гробља
оснивају поред путева и код цркава гдје о празницима долази много свијета,
тако да народ види лијепе споменике што их потомци подижу својим преци-
ма и родбини. У иста гробља су у прво вријеме сахрањивани и хришћани
који су примили ислам.

Једна од посљедњих оаза нетакнуте природе југоисточне Европе је кањон ријеке Таре. Тај живописни предио, пун дивљих и неприступачних терена, привлачио је људе од давнина.
У прилог томе говоре и археолошки локалитети који датирају још из периода каменог доба до касног средњег вијека. Ти археолошки споменици нијесу само свједочанства најстаријих насеобина, већ и духовне културе кроз историју тога краја.

Реализација Пројекта обнове манастира Довоља, започета још 1999.
године, одвијала се и током 2006. године. Обухватала је наставак и завршетак
систематских археолошких ископавања манастирских конака започетих
током 2005. године, као и завршне грађевинске радове на фасадама цркве.
Археолошка истраживања конака манастира Довоља трајала су од
15.08.2006. до 31 .VIII 2006. године. Стручну екипу су сачињавали археолог
мр Перо Праштало, руководилац радова на терену и Неда Димовска, архео-
лог-антрополог. Поред стручне екипе, на терену је било стално присутно и
четири физичка радника.
У плану за кампању 2006. године било је истраживање спољњег про-
стора око конака, започетог у 2005. године. Током наведеног периода, у потпуности
је истражена површина око конака и тиме су створени услови за
његову обнову.
Са археолошким радовима у 2006. години започело се око југоисточног
угла конака, отварањем сонде димензије 4,5 х 2,5 m. Ископавањем у овој
сонди, која је пратила источни зид, почевши од југоисточног угла, откри-
вен је старији прилаз улазу конака са остацима степеништа, као и камени
постамент који је носио један од дрвених стубова трема. Простор између
старијег прилаза и југоисточног улаза у конак одвојен је сухозидом, који је
заједно са новијим прилазом са сјеверне стране, откривен током кампање
из 2005. године. Занимљиво је да је у овој сонди, испод хумуса означеног
као слој А, слој Б био састављен искључиво од камена средњих димензија.
Тај слој се постепено губио идући ка западу, што јасно указује да је заправо
простор око цркве био насипан тим каменом, односно нивелисан. Сходно
томе, отворена је следећа сонда, дуж јужног зида конака димензије 12 х 1,5
m. Ископавањем у овој сонди констатована су два културна слоја. Слој А је
представљао хумус, а Б је био састављен од ситнијег и крупнијег камена саеолошка
истраживања конака манастира Довоља трајала су од 15.08.2006. до 31 .VIII 2006. године.

Пљевљак, пуковник, професор универзитета, научник, човјек са два док-
тората наука, по струци настављач знаменитог Танасија Пејатовића, Слободан
Мишовић написао је и објавио књигу о свом завичају ПЉЕВАЉСКИ
КРАЈ – ГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА. Вишегодишња истраживања и про-
учавања аутор је оснажио доступним изворима и објављеном литературом
старије и новије провенијенције историјског, географског, демографског и
привредног садржаја.
Садржај књиге изложен је у 7 поглавља: Географски положај пљеваљског
краја; Природно-географска својства; Историјско-географске основе
развоја; Становништво; Насеља и перспективе даљег развоја пљеваљског
краја. Свако поглавље садржи више добро разрађених и укомпонованих потпоглавља. Научно-истраживачки метод у истраживању и обради материје уз
приступачан, прегледан и разумљив стил писања, омогућава да се ова књига
са лакоћом чита и са знатижељом прате резултати до којих је аутор дошао у
својим истраживањима и проучавањима.