Као учесник и очевидац борбених операција Јаворске бригаде пуковника Миливоја Анђелковића и добровољачких комитских јединица под командом Сретена Вукосављевића против Турака, народни гуслар Јеврем Чакаревић је не само поуздан хроничар, мајстор за упечатљиве детаље, већ и пронициљив опсерватор прилика са смислом за психолошка нијансирања. Чакаревићева пјесма „Бој на Сјеници“ у овом раду проблематизује се као књижевно штиво, али и као историјско свједочанство.

Пљеваљски крај је давао истакнуте личности у многим облицима људске дјелатности. Дао је велики број вјерски образованих људи (улеме): имама, хатиба, хафиза, муалима, мудериса, кадија, врховних муфтија, шеријатских судија. Истицали су се знањем, угледом у својој средини, хуманитарним радом, посебно у развоју складних међуљудских односа и разумијевања међу људима, без обзира на било коју припадност. На тај начин доприносили су да се Пљевља са свим својим специфичностима цијене на ширим просторима. Једна од таквих личности с краја XIX и почетка XX вијека, која је уживала велики углед и оставила велики траг, је Сејфо еф. Шеховић, о чијем знању и залагању за науку и образовање, добротворству и дарежљивости, успомену чувају преносећи је на друге још само ријетки поједници који су имали срећу да једног оваквог човјека виде, буду у његовом присуству и од њега уче и примају поуку.

У тексту се износе ставови британске дипломатије према резултатима војних победа балканских савезника у Првом балканском рату, са посебним освртом на територијални статус и политичке прилике у Рашкој области, Полимљу и Потарју у том периоду. Британска дипломатија се није претерано удубљивала у будући територијални статус Рашке области, при чему је следила став Аустрије која на крају није тражила повлачење српских војних јединица из тог подручја, нити њено запоседање.

Оснивање Гимназије у Пљевљима представљало је значајан моменат како у просвјетном и културном, тако и у политичком и економском животу пљеваљског краја. У овом раду, оснивање Гимназије биће проблематизовано у свијетлу сложених геополитичких околности које су пратиле прве године рада Гимназије.

Природно кретање становништва детерминишу две групе чинилаца. Прву групу чине: рађање (наталитет), смртност (морталитет) и природни прираштај. Другу групу чине: плодност (фертилитет) и живост (виталитет). У раду ће бити посвећена пажња само првој групи чинилаца природног кретања и просторном кретању становништва у пљеваљском крају. После Другог светског рата у пљеваљском крају је изражена тенденција опадања свих елемената, што је проузроковало старење демографске масе и пражњење сеоских насеља. Природни прираштај у свим деловима овог краја је испод прага генерацијског (биолошког) обнављања становништва.