Узвишење науци, добитак Отаџбини, благодат читаоцу, то је овде – усрд-
но насловом речено – родослов југословенске државе, њене појаве и посто-
јања у времену између Првог и Другог светског рата.
Целокупност државе, унутар знатне саставке, правилна двојност разме-
шта и скупно уобличава: по времену као обавезном означењу, и научним
приступом догођеним збивањима и заведеним односима; историјска истина
неприкосновено да слови, заиста тако високом одликом ове књиге.
Милић Ф. Петровић је филозофски гледао јединственим а историограф-
ски протумачио спојно разлучним састојство југословенске државе, редосле-
дом сходним њеном постанку по развоју, уређености владавине и спонтано
кретане јавне друштвености. Народну заједницу, врховност владара, видове
власти, установе по ступњевима надлежности, политичке чиниоце с утица-
јем на владавину, војно моћство државе, вероисповедне духовности станов-
ништва, обрадио је он према створу и изгледу постојећих својстава, сваку
посебност до обима потребног поглавља.

Од стварања двије полуслободне сриске кнежевине у XIX вијеку, Србије
и Црне Горе, ослобођење Рашке области било је приоритет у свим њиховим
национално-ослободилачким плановима. Ослобођење колијевке српске
државности, духовности и традиције било је питање њиховог опстанка. Међутим,
око ове области, шире Старе Србије и Босне и Херцеговине отимале
су се тадашње велике европске силе: Отоманска царевина настојала је да
ове традиционалне српске земље и даље задржи под својом управом; Аустро-Угарска
је преко овог простора планирала и трасира свој добро познати
продор на исток; Русија је подржавајући ослободилачке напоре Србије и
Црне Горе жељела да појача свој утицај и присуство на Балкану.

Пљевљак, пуковник, професор универзитета, научник, човјек са два док-
тората наука, по струци настављач знаменитог Танасија Пејатовића, Слободан
Мишовић написао је и објавио књигу о свом завичају ПЉЕВАЉСКИ
КРАЈ – ГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА. Вишегодишња истраживања и про-
учавања аутор је оснажио доступним изворима и објављеном литературом
старије и новије провенијенције историјског, географског, демографског и
привредног садржаја.
Садржај књиге изложен је у 7 поглавља: Географски положај пљеваљског
краја; Природно-географска својства; Историјско-географске основе
развоја; Становништво; Насеља и перспективе даљег развоја пљеваљског
краја. Свако поглавље садржи више добро разрађених и укомпонованих потпоглавља. Научно-истраживачки метод у истраживању и обради материје уз
приступачан, прегледан и разумљив стил писања, омогућава да се ова књига
са лакоћом чита и са знатижељом прате резултати до којих је аутор дошао у
својим истраживањима и проучавањима.

Истражујући и изучавајући архивске, музејске и библиотечке фондове за Зборник докумената „Пљевља у документима 1918-1941“, пронашли смо архивска документа, новинске текстове, нека вајарских дјела или репродукције дјела Богомира Аћимовића Далме која сведоче о његовом динамичном животу, значајном стваралаштву и присуству у париским умјетничким круговима између два свјетска рата.

Мост преко ријеке Таре код Будечевиде био је и остао честа тема и инспирација многих пјесника, књижевника, сликара, фотографа, филмских посленика, новинара, публициста, путника пролазника… У вези са његовом изградњом и спајања двије обале испредале су се многе приче, од којих су неке досезале до легенде. Многи догађаји и људске судбине везане су за овај мост и његову околину.