СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Проф. др Ема Миљковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА Салих Селимовић, професор (Сјеница) ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ   Научни скуп II дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Проф. др Александар Растовић (Историјски институт Београд) БРИТАНСКИ ПУТОПИСЦИ О ПОТАРЈУ Академик Славенко Терзић (Српска академија наука и уметости) ПЉЕВЉА У ОЧИМА СТРАНИХ КОНЗУЛА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА   Научни скуп III дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА Др Жарко Лековић (Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица) ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК Др Милутин Живковић (Институт за савремену историју, Београд) ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ […]

У раду је приказана политичка ситуација у Пљевљима и околини током побуне сељака 1906. године, која је представљала део ширег аграрно-социјално-националног покрета познатог под називом Раоничка буна. На основу српских архивских докумената и сведочанстава угледних политичких представника из Пљеваља следи закључак да су иза побуне стајали Аустроугарска и њене власти.

Сеоска подручја у пљеваљском крају су била генератор његовог развоја у демографском, економском и функционалном смислу. Ова подручја су представљала извориште најспособније радне снаге и репродуктивно најспособнијег дела становништва. Период напуштања сеоских подручја почео је одмах после Другог светског рата и траје све до данашњих дана. То је процес који је оставио бројне последице по развој простора пљеваљског краја. У раду ће оне бити анализиране појединачно. Тежиште у раду ће бити на анализи узрока и последицама процеса напуштања сеоског подручја у овом крају.