Овај рад је део ширих ауторових мултидисциплинарних истраживања Сјеничко-пештерске висоравни. Овај део Србије је веома занимљив за истраживања из више области и специфичних тема. Међутим, простор је ретко систематски и целовито истраживан и обрађиван у виду синтеза. И оно што је рађено било је углавном узгредно и фрагментарно. Историјска демографија је била посебно запостављена. Додуше, миграциони процеси су били динамични, а Сјеничко-пештерска висораван, као и цела Стара Србија, је била и матично и етапно миграционо подручје. И то је, уз остале факторе, битно утицало и на укупна демографска кретања, како раније тако и у најновије време. После Другог светског рата, а посебно од краја шездесетих година па до почетка 21. века миграциони процеси и драстичан пад наталитета су довели до праве депопулације овог простора. Настале су и крупне промене у верско-конфесионалној и националној структури становништва. Тај тренд депопулације и структурних измена траје и даље, што ће сигурно имати и далекосежне последице.

Бамија представља зељасту биљку из породице слезова, чији се недозрели плод употребљава као поврће. Некада се често користила у нашим јелима. У раду се разматра поријекло и распрострањеност бамије, њене врсте и начини употребе у различитим кухињамa.

Као учесник и очевидац борбених операција Јаворске бригаде пуковника Миливоја Анђелковића и добровољачких комитских јединица под командом Сретена Вукосављевића против Турака, народни гуслар Јеврем Чакаревић је не само поуздан хроничар, мајстор за упечатљиве детаље, већ и пронициљив опсерватор прилика са смислом за психолошка нијансирања. Чакаревићева пјесма „Бој на Сјеници“ у овом раду проблематизује се као књижевно штиво, али и као историјско свједочанство.

Пљеваљски крај је давао истакнуте личности у многим облицима људске дјелатности. Дао је велики број вјерски образованих људи (улеме): имама, хатиба, хафиза, муалима, мудериса, кадија, врховних муфтија, шеријатских судија. Истицали су се знањем, угледом у својој средини, хуманитарним радом, посебно у развоју складних међуљудских односа и разумијевања међу људима, без обзира на било коју припадност. На тај начин доприносили су да се Пљевља са свим својим специфичностима цијене на ширим просторима. Једна од таквих личности с краја XIX и почетка XX вијека, која је уживала велики углед и оставила велики траг, је Сејфо еф. Шеховић, о чијем знању и залагању за науку и образовање, добротворству и дарежљивости, успомену чувају преносећи је на друге још само ријетки поједници који су имали срећу да једног оваквог човјека виде, буду у његовом присуству и од њега уче и примају поуку.