„…Највећа вредност овога краја је човек, сељак. Он је најупорнији и најтврдокорнији у нашем народу. Махнити, свесни, дурновити до највеће динарске плаховитости чувар родне груде. Стваралац језика, носилац предања, беспогодбени стуб национални. Као матица. Снажан, без прегибања, опор и готов да рекне истину отворено, грубо и тврдо, и да иза те речи стоји чак лудо и на своју штету.

И данас, на стогодишњицу оснивања Српске гимназије у Пљевљима, још увијек треба тражити праве ријечи које треба да искажу њену преважну улогу у културно-просвјетној и националној еманципацији српског народа на широком простору Рашке области.