Конзервација, као посебна дисциплина, развила се из потребе очувања музејских предмета. Како музеалије представљају дио културног насљеђа једног друштва, тако је и њихова заштита једна од значајних дјелатности музеја.

Конзервација је веома сложен процес који се базира на сазнањима проистеклим из егзактних наука, као и из практичног искуства конзерватора. Музејски експонати могу бити од разнородног материјала и различитог поријекла. Конзерватору се, као приоритетан задатак, поставља управо та класификација, коју некада није лако извршити. Ова констатација се посебно односи на метале. Племенити метали се много лакше идентификују од мање племенитих метала и легура. Степен и узрочник оштећења такође зависи од врсте и поријекла метала. Тек када су све ове чињенице познате, може се приступити конзервацији предмета.

Једна од посљедњих оаза нетакнуте природе југоисточне Европе је кањон ријеке Таре. Тај живописни предио, пун дивљих и неприступачних терена, привлачио је људе од давнина.
У прилог томе говоре и археолошки локалитети који датирају још из периода каменог доба до касног средњег вијека. Ти археолошки споменици нијесу само свједочанства најстаријих насеобина, већ и духовне културе кроз историју тога краја.