Архива

ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ

20 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU

https://youtu.be/TVP9Gy8V5Jk Видео запис са изложбе, Културни магазин РТВ Пљевља 22. децембар 2016. год.

ТАНАСИЈЕ ПЕЈАТОВИЋ 1875-1903

Видео запис са отварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 19. новембар 2016. год   Видео запис са затварања изложбе, Пљеваљска хроника РТВ Пљевља 26. новембар 2016. год.

A. П. ДЕРЕВЈАНКО, M. В. ШУЊКОВ, А. К. АГАДЖАЊАН, И. А. ВИСЛО- БОКОВА, В. А. УЉАНОВ, А. А. АНОЈКИН, М. М. ЖИВАНОВИЋ – ПРОУЧАВАЊЕ ПЕЋИНЕ ТРЛИЦА У БЛИЗИНИ ГРАДА ПЉЕВЉА НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ

АПСТРАКТ: У раду су приказани резултати истраживања 2010-2014. на пећини Трлица, која се налази у близини града Пљевља. Обрађују се и анализирају слојеви који се на основу откривене богате фауне и компаративног материјала, могу опредијелити у рани и средњи плеистоцен. Бројност и разноликост нађених врста крупних и ситних сисара сврставају овај локалитет међу најзначајнијим на Балкану у погледу изучавања плеистоценске фауне.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: рани и средњи плеистоцен, таксономски састав териофауне, ситни и крупни сисари.

Др Сања ПАЈИЋ – ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ИСТОРИЈЕ МАНАСТИРА ДУБОЧИЦЕ

АПСТРАКТ: Манастир Дубочица у близини Пљеваља настао је 1565. како је наведено у ктиторском натпису. Четири врсте историјских извора бележе податке о манастиру и његовом братству: натписи у самој цркви, записи у рукописним књигама, документа на турском језику, сачувана у архиву манастира Св. Тројице код Пљеваља и описи из 19. века. На основу тренутно доступних извора може се у извесној мери реконструисати живот манастира и пратити његов настанак и просперитет (друга половина 16. века), борба за опстанак и формирање уметничке целине (17. век) и на крају гашење (18. век) и претварање у парохијску цркву (19. век).
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Манастир Дубочица

Др Синиша МИШИЋ – ИНОКОСНЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАДРУГЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ*

АПСТРАКТ: Рад се бави структуром српске породице у позном средњем веку, углавном на основу дипломатичких и османских извора. Српска породица се у овом периоду јавља у два вида организовања: као инокосна и као задружна. Задруге су углавном мале и преовлађују очинске и братске задруге, што има везе и са дужином живота у средњем веку.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: породица, задруга, кућа, средњи век, српске земље, властела, земљорадници, сточари.