„ЗАНАТСКО ОРУЖЈЕ И ОРУЖНИ ПРИБОР“ (ИЗ ЕТНОГРАФСКЕ ЗБИРКЕ ЈУ МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ НИКШИЋ)

април 11, 2024

Завичајни музеј Пљевља, у сарадњи са ЈУ Музеји и галерије Никшић, организовао је изложбу „Занатско оружје и оружни прибор“ која је плод дугогодишње сарадње ове двије установе. Изложба представља прилику да се посјетиоци упознају са збирком оружја која је дио богатог фундуса никшићког музеја.

Ова изложбена поставка је приказ хладног и ватреног оружја, прибора, као и свитне ношње, допуњена цртежима познатог црногорског сликара Илије Шобајића.

Кроз историју, људско друштво се развијало и тако створило друштвене структуре које су постале важне за функционисање сложеног друштвеног поретка. Једна од тих структура била је и снажна организована војска, која је представљала снагу државе. То је довело до масовне употребе оружја, његовог усавршавања, а онда и украшавања. Управо украшено оружје од корала, сребра и позлате, додатно уљепшано техником тауширања, филиграна, гранулације, искуцавања добија статусну симболику. Као такво, оружје постаје дио свакодневице и гаранција моћи, свједок и споменик времена из којег потиче. Оно је најважнији инструмент силе, најмоћније средство ауторитета власти и личности, симбол достојанства, па чак и дио ношње.

Оваквим статусом оружје постаје и прворазредни извор сазнања, те се не смије запоставити у аналитичком посматрању било којег археолошког или историјског проблема.

На изложбеним поставкама, оружје се представља као декоративан или посебно атрактиван материјал који првенствено има улогу да привуче пажњу и импресионира посјетиоца, а знатно рјеђе да пружи студиозне закључке или да заокружи неке теме и оквире.

Управо и ови примјерци јатагана, ножева, сабљи, кремењача – џефердара и леденица, представљени су као мала ремек-дјела ковачке вјештине, кујунџијског и срмаџијског заната што је најконкретније изражено богатством инкрустираних мотива и осталих елемената оријенталног украса.

Вјешти мајстори су своје радове украшавали реалним и анималистичким мотивима, апстрактним идејама и индивидуалном маштовитошћу. Украшавање је имало двојаку сврху – да декорише, али и да топлину предметима чија је употребна намјена хладна, чак и сурова. Уједно је имало и симболичку функцију због вјеровања да је оријентални запис чудотворан и да чува онога ко носи то оружје.

С тога се ова изложба може мулти-дисциплинарно анализирати:

са историјског аспекта, са којег су ови експонати – трофејно оружје из ослободилачких борби 18. и 19. вијека;
са етнолошког аспекта, гдје се можети анализирати развој кујунџијског занатства и израда аутентичних предмета и
са умјетничког аспекта, анализом украса и стилизованости фигуралних приказа и орнаментике.

Сви изложени примјерци занатског оружја припадају оружју „дугог трајања“ и користили су се у бојевима за ослобођење Црне Горе.

То су аутентични производи занатских и оружних центара из периода с краја XVIII и почетка XIX вијека. Израђивани су у Дебру, Дамаску и другим градовима Блиског истока, а касније и у радионицама у Скадру, Котору, Перасту, Фочи. У Црној Гори тада нису постојали капацитети за производњу и оправку оружја и муниције па се оно набављало као ратни плијен или куповином из околних крајева. Оружарски занати су се одржали до краја XIX вијека када примат преузима фабричко оружје.

Црногорци су придавали велики значај лијепом оружју, о чему свједочи податак да су га углавном сви и посједовали, чак и они који су били на ивици материјалне егзистенције. Оружје и одијело за Црногорце је имало посебну симболику и често је вриједјело више него читаво њихово имање.

Збирка овог оружја, које се чува у никшићком музеју, једна је од најбогатијих у Црној Гори. Највећи број изложених примјерака је у потпуности сачувао првобитни изглед, док је само мањи број са додацима и преправкама.

На поставци су изложени примјерци: