Архива Ознака: Ћехотина

Малишина пећина

сл.03 Малишина пећина

Праисторијски локалитет Малишина пећина, смјештен на десној обали ријеке Ћехотине у Љутићима, исраживан je седам година, од 1980-1984. и 1986-1987. године. Десетине хиљада откривених кремених и камених различитих оруђа, углавном орињачке културне израде, и још толико животињских костију, свједоче о континуираном животу човјека на овом простору од почетка млађе етапе […]

Медена стијена

сл.01 Медена стијена

Медена стијена је још један праисторијски локалитет, такође смјештен у кањону Ћехотине, нешто ниже од осталих. Истраживан је пуних девет година (1983-1991), а пронађени материјал, веома бројан и садржајан, потврђује континуитет живота човјека и у времену после 12 000 год. п.н.е. и то све до 2 000 п.н.е. Даклe, тај […]

Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Према гледишту једног ономатолога по двоструком средњенемачком изговору речи Zech – Tech за рударску јаму, добила је име река Ћехотина, што би требало да значи: река која протиче кроз рудишта. То, наравно, није тачно. Зна се, наиме, да име Ћехотине потиче од старе српске основе тјех – од које је изведен назив Тјешен за изворишни предео и крак реке.

Др Ђуро ТОШИЋ – КОНТИНУИТЕТ НАСЕЉЕНОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД ПРАИСТОРИЈЕ ДО УСПОСТАВЉАЊА ТУРСКЕ ВЛАСТИ

Континуитет насељености највећег дијела пљеваљског краја могуће је пратити од праисторије па до успостављања турске власти захваљујући бројним остацима материјалне културе почев од старих илирских тумула, преко римских споменика, те српских и тзв. грчких гробаља и некропола с великим бројем стећака, па до средњовјековних српских сакралних објеката, као и првим турским пописима из средине XV вијека. Тај континуитет пратићемо дуж ријеке Ћехотине – од села Козице до Брда, с десне, и села Подпећа до Честина, с њене лијеве стране.

Мр Гордана ТОМОВИЋ – БРЕЗНИЦА

Брезница је била област у средњем току реке Ћехотине у коју су
залазили с робом дубровачки трговци од краја XIII века, а у XIV и XV веку
пословали су у трговачком насељу Брезници, потоњим Пљевљима. Ту су у
XV веку подигнути утврђени градови Кукањ и Раван, постојала је турска
нахија Брезница и на реци Брезници био је знаменити манастир Св. Тројице.
Име области је нестало, насеље Брезница прерасло је у град Пљевља,
манастир Св. Тројице се не назива више Врхубрезница, једино се и данас
именом Брезница назива речица кратког тока, која извире северно од
Пљеваља и после 3,5 километра улива се у Ћехотину. А управо су по њој
названи истоимена област, значајно трговачко насеље и велики манастир.
Премда је у жижи светског и домаћег научног интересовања више од
једног века било римско насеље код Пљеваља у селу Комини, загонетни
муниципијум S, ни истраживачи средњовековне историје нису занемарили овај
крај. Сачувани су разноврсни извори – западни, латински, првенствено
дубровачки, српски и турски – који обилују подацима за политичку, културну и
привредну историју пљеваљског краја, што је омогућило да се разјасне општи
токови историје друштва у том подручју како у већим делима, тако и у посебним
студијама.1 Следећи добри узор Пријепоља, где су научни скупови преточени