Архива Ознака: Пљевља

ГЛАСНИК БР. 15

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 15 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   проф. др Милан МИЈАЛКОВСКИ (Београд) АТЕНТАТ У САРАЈЕВУ 1914. ГОДИНЕ У ФОКУСУ АУСТРИЈСКЕ ИСРПСКЕ ШПИЈУНАЖЕ др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ЦРНОГОРСКО-СРБИЈАНСКА САРАДЊА […]

NAGRADA ZA IZLOŽBU GODINE

28. februara 2022. godine u Kotoru u Galeriji Solidarnosti održana je svečana dodjela godišnjih nagrada Muzejskog društva Crne Gore na kojoj su uručene nagrade za najbolji muzej u 2021. godini koju je dobio OJU Muzeji Kotor i nagrada za izložbu godine “Putevima Homo Sapiensa“ JU Zavičajni muzej Pljevlja.  

АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ (РТЦГ)

Сателитски програм РТЦГ емитовао је документарну емисију АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ. Новија археолошка истраживања на сјеверу значајно су обогатила наша сазнања о цивилизацијској и културној слици антике у Црној Гори. Та истраживања су понудила потпуније сагледавање историјских процеса, стварања држава и повезивање популација из предримског доба са житељима […]

“СЛАТКО СПАВАЈ“ ИЗЛОЖБА ВЕЗЕНИХ ЈАСТУКА

Поводом 18. маја, међународног Дана музеја, у изложбеним просторијама Завичајног музеја Пљевља, постављена је етнографска изложба „Слатко спавај – сwеет дреамс“,Завичајног музеја у Никшићу. Изложба „Слатко спавај“ обухвата украшене јастуке који су били дио опреме коју су будуће младе, а касније невјесте, доносиле у нову кућу. Јастуци као интиман дио […]

Др Недељко B. РАДОСАВЉЕВИЋ* – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ИЗВЕШТАЈИМА КЊАЖЕСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ ИЗ УЖИЧКЕ НАХИЈЕ И ОКРУЖЈА УЖИЧКОГ 1816 – 1839.”

АПСТРАКТ: У раду је указано на значај извора из фонда „Књажеска канцеларија“ Архива Србије, тематске целине „Ужичка нахија“, за истраживање историје Пљеваља и околине у времену од 1815. до 1839. Сачувана грађа, која је коришћена у раду, представља углавном једносмерну комуникацију, од локалних српских власти у Ужичкој нахији ка Књажеској канцеларији. Ипак, и као такви, ти прворазредни извори омогућавају да се боље сагледа мишљење које су у Ужичкој нахији имали како носиоци власти, тако и људи других професија, о приликама у непосредном суседству у Османском царству, у које је улазио и пљеваљски крај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, Кнежевина Србија, Књажеска канцеларија, Милош Обреновић, Ужичка нахија, Пљевља, историјски извори.