Архива Ознака: Тара

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОВОЉА

У средишту високих херцеговачких брегова и у подножју колашин-
ских планина, наспрам Дурмитора а изнад обала валовите Таре налази
се манастир Довоља, задужбина славних Немањића. Манастир се налази
у подножју села Премћана, на десној обали ријеке Таре, низводно од ма-
настира Добриловине 16 километара – 2 lA сата хода, на једном прилично
стрмом брежуљку, чије стране падају окомито у Тару. Изнад платоа на коме
је манастир, уздиже се дивна гора са различитим врстама шумског дрвећа.
Око самог манастира је дивна равница коју су красиле разне врсте питомих
воћки, које и данас постоје. Између њих су подигнути били конаци од тврдог
материјала за преноћиште народа. С десне стране манастира био је нарочи-
то саграђен конак за игумана и калуђере. Положај на ком се налази мана-
стир је окренут к југу и нагнут к Тари. Брда преко Таре: Градина, Црквине,
Палеж и Ристовац обрасла су боровом и јеловом шумом и затварају видик.1
Манастир је скоро на самој обали Таре, али је понор иза њега тако дубок и
стрм да се манастир не види све док се не дође на саму ивицу стијене. Од
Брскова до Довоље је у доба владавине Немањића постојао стари пут, на-
лик колском, дуг 16 сати. Предање вели и да је код Котлина испод Премћана
био грчки мост на Тари.2 Манастиру су припадала села: Довоља, Премћани,
Вашково, Борисављевица, Котлајићи и Крупице. Манастир је био са свачим
и за свакога „до воље” снабдјевен и по томе је добио име ..Довоља”.

Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕНЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА

Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на
десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села
становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским
властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале
за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа тур-
ске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је по-
гранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима
на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме,
тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима
да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да
оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на
челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.

Проф, др Синиша МИШИЋ – ПОТАРЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Како је још Танасије Пејатовић, сада већ давне 1902. године, приметио: долина Таре и њен слив су карстног типа који детерминишу кањони, вртаче, заравни и поља.1 Потарје чини долина реке Таре стиснута између великих планина: Комови, Обзир, Дурмитор, Сињавина и Бјеласица. Тара настаје од Опасанице и Веруше на западној страни Комова, а површина слива износи 1.899 км квадратних.

Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ТАРА – ГРАНИЦА И СПОНА ЦРНЕ ГОРЕ И ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Међу најзаосталијим крајевима на Балкану који су најдуже били под туђинском влашћу свакако су Пљеваљски крај и Затарје. Подручје које је више вјекова било под Турцима – са етнички мање или више разнородним и некомпактним становништвом, досељаваним из разних праваца и у разно вријеме, најчешће из Херцеговине, Црне Горе, Босне и Албаније, са израженим вјерским разликама, са слабим условима за привређивање због неповољног терена, неразвијених рјечних долина,

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – МОСТ НА РИЈЕЦИ ТАРИ КОД БУДЕЧЕВИЦЕ

Мост преко ријеке Таре код Будечевиде био је и остао честа тема и инспирација многих пјесника, књижевника, сликара, фотографа, филмских посленика, новинара, публициста, путника пролазника… У вези са његовом изградњом и спајања двије обале испредале су се многе приче, од којих су неке досезале до легенде. Многи догађаји и људске судбине везане су за овај мост и његову околину.