Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – ДРОБЊАЦИ – ПРИМИЋУРИ И КРАМАРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – ДРОБЊАЦИ – ПРИМИЋУРИ И КРАМАРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Цијели екран Назад на садржај

Један уговор из которског архива говори о тројици поносника из Дроб-
њака (Ђуро Ратковић, Ненад Петковић и Радујко Вукчић) који су се обаве-
зали 7. јуна 1451. Јакову Августинову, млетачком трговцу из Котора, да
пођу у Пријепоље и ту да натоваре 120 коња олова и да их довезу у Котор
о свом трошку. Јаков се обавезао да им превоз плати сољу, то јест да им да
онолико соли колико је тешко олово. Осим тога, требало је да им да по је-
дан грош за сваку стотину фунти олова.1 То је нека врста напојнице која се
називала примићурина. Она се ретко помиње у документима под називом
примићурина, али се увек наводи да је то било према обичају. Међутим, у
једном дубровачком документу изричито је наведено да је то примићурина
и да је износила углавном један грош по товару према обичају, некада је то
било и другачије. Примићурина се ретко јавља под тим називом и у дубро-
вачкој архивској грађи, али индиректни подаци указују на њу и припадала
је примићуру по коме је и име добила.2 Истина, овде се плаћање примићури-
не помиње на посредан начин и износила је један грош по центенару олова.
Милош Благојевић установио је да је примићурина износила 2% од вред-
ности робе која се преносила.3 Овај податак говори да је у Дробњаку било…