Др Синиша МИШИЋ – ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ У ПУТОПИСИМА XВИ И XВИИ ВЕКА

Лоадер Лоадинг...
ЕАД Лого Такинг тоо лонг?

РелоадРелоад доцумент
| ОпенОпен ин неw таб

Преузми

Цијели екран Назад на садржај

На путописе, као важан историјски извор, пажњу је скренуо још Јован Ристић, половином XИX века. Он је том приликом истакао да путописци, упркос честој површности, доносе вести којих нема у другим врстама извора. Том приликом Ј. Ристић је начинио и први попис тада познатих путописа. Поред свих слабости путописа као историјског извора (површност, лични став и импресија путописца, непознавање језика и простора) они ипак представљају значајан извор за историју, историјску географију, етнологију. Путописци представљају присутне и непосредне сведоке догаћаја и без њиховог прожимања са архивским документима и другом изворном грађом нема историјске истине. Ипак, и поред свог значаја, путописи још увек нису искоришћени у потпуности у нашој историографији.