ELENA REGINA D’ITALIA / ЈЕЛЕНА КРАЉИЦА ИТАЛИЈЕ

март 24, 2023

Поставка је припремљена ангажовањем Италијанског Института за културу у Београду и Института за историју италијанског Ризорђи-мента у Риму. Посвећена је обиљежавању 70 година од смрти Италијанска краљица Елене, жене Краља Виторија Емануела III, – односно црногорске књегињице/ принцезе Јелене (ћерке књаза/а касније краља Николе), у народу познате као Јелена Савојска.
Ова изложба представља својеврстан наставак серијала црногорског историјата из периода с краја 19. и почетка 20.в, који је дат кроз другачију призму посматрања.
Предходном изложбом ,,Живот на црногорском двору”, посјетиоцима смо представили дио свакодневнице живота чланова владарске породице Петровић Његош, док је ова изложба посвећена једној од принцеза,, Јелени.
У Европи се, тада, није много знало за Црну Гору, њене владаре и војсковође, али се знало за наочиту, лијепу и паметну црногорску краљицу Италије – Јелену, научену високим манирима, која је постала једна од најћењенијих дама на европским дворовима!
Италијанска Краљица Јелена је рођена, 8. 01.1873. год као једна од 9 кћерки, а 6. по реду од укупноод 12-оро дјеце књаз Никола и књегиње Милене. Била је предодређена за жену високог положаја. За њеног крштеног кума, књаз је Изабрао – Руског цара Александра II Романова, чиме су све Црногорске књегињице добиле могућност школовања на Институту Смољни у Петрограду. То је била и њихова улазница за велики свијет, гдје су уз госпођице са других европских дворова, учене лијепом понашању, побожности, умјетности и разноврсним наукама.
Кнегињица/принцаза Јелена је рано исказала изузетну даровитост и свестраност. Писала је поезију, познавала – Руску, Енглеску и Француску књижевност. Свирала виолину и клавир. Развијала љубав према сликарству, док је касније показала и склоност према археологији и нумизматици, те медицини и хуманитарном раду. Припадала је савременом свијету и савршено се уклапала у слику о слободној жени, која сама бира свој пут.
Тако паметна, наочита, стасита, привлачила је пажњу гдје год би се појавила. С тога, није ни чудо, да је приликом првог сусрета, на једној изложби у Венецији, 1895. го. задобила наклоност и принца Виторија Емануела III –од Савоје, а већ наредне прилике, на церемонији крунисања руског цара, Јелена је прихватила његову вјеридбену понуду. То је подразумијевало и нека корјените промјене, које њени ближњи нису одобравали.
Јеленина одлука је била коначна. Прихватила је римокатоличку вјеру и променила име у Елена, чврсто увјерена да се Богу најбоље служи кроз љубав према ближњем. Вјенчали су се 24.10.1896.г.
Заједнички живот принцезе Јелен и принца Емануела био је складан и испуњен љубављу. Од 1900.г. владали су као краљевски пар на престолу Италије, до 1946.г. Проглашењем краља Емануела за цара Етиопије -1936.г.,а потом за краља Албаније, и Елена је добила титуле царице Етиопије и краљице Албаније.
За сво то вријеме, Јелена је својим патријархалим одгојем у словенском духу, била привржена породици, као мајка 5-оро дјеце, а отмена и одмјерена као краљица Италије, те је Веома цијењена на европским дворовима! Исказивала је изузетну брижност и наклоност према народу, коју је нарочито показала одласком у Месину, на Сицилији и ангажовањем у хуманитарном раду, након катастрофалног потреса 1908.г и гдје су јој, касније, у знак захвалности, подигли споменик и покренули поступак њеног проглашења за светицу. Римски папа јој је додијелио одликовање – Златну Ружу, као знак подсјећања на њене сјајне врлине које су попут сјаја злата и као брилијант-ност руже међу цвјетовима. која се ријетко додјељивала женама
Несебичну пожртвованост краљица је исказала и током година И св.рата када је вилу, у Савоји, претворила у војну боницу. Стекла је популарност и међународну славу, због чега су јој велике европске нације додијелиле ордење и одале признање. И почетком II св.рата- 1939.г. покушала је да се обрати отвореним писмом владаркама тада 6 неутралних европских земаља са молбом да се заузму да спријече рат и звјерска убијања.
Након неуспјеха Италије у II светском рату, краљ Емануел је 1946.г. абдицирао и краљевски пар је избјегао у Алеxандрију, у Египат, гдје је након годину дана краљ умро. краљица Јелена тада одлази у Француску у, Монт-пеље, гдје је живјела скомно, окружена најближим члановима породице. Умела је у 80-ој години живота, – 1952.г.

На фотографијама које су представљене на овој изложби, поред уобичајне форме која је требала задовољити монарх-истички оквир, само се у траговима могу назријети, скривани обриси унутрашњих осјећања краљевског пара, које није лако уочити. Зна се да различити светлосни услови дају другачији изглед истом мотиву, стога се и детаљи на фотографијама могу различито тумачити, зависно,, како од самог посматрача, тако и од становишта његовог посматрања. Као што људско око разликује 250 светлосних нијанси, тако се и на фотографијама могу запазити бројне, и ако на први поглед скривене, емоције и одрази блискости.
Ова изложба – само је један вид повезаности држава Црне Горе и Италије . Она се огледа и у другим видовима сарадње, у погледу очувања и валоризације културне баштине, која на овим просторима датира још од прије 20 вијекова.