Према критеријима и принципима ИКОМ-а (међународног комитета за музејску организацију), у складу са којима је законски уређена и југословенска музејска дјелатност, музеји, по дефиницији, као најпоузданији свједоци времена, представљају културно-научне, истраживачке и дидактичке установе, са циљем да систематски истражују, прикупљају, сређују, чувају, заштићују, обрађују, проучавају, излажу свој материјал и публикују резултате рада, који помажу у расвјетљавању културно-историјске прошлости одређене друштвене средине.

Након успјешне четворогодишње камиање радова на реализацији Пројекта обнове манастира Довоља, која је иначе текла по утврђеној пројектној документацији израђеној од стране архитекти Марије Јовин и Синише Темеринског из Београда, а прихваћеној и овјереној од надлежног Завода за заштиту споменика културе Црне Горе из Цетиња, грађевинским радовима током 2003. и 2004. године ушло се у завршну фазу реконструкције манастирске цркве.

У римско доба горње Подриње и Полимље налазило се на источном рубу провинције Далмације. Граница према Горњој Мезији ишла је развођем Дрине и Ибра. У предримско доба то је била забачена област, ван главних путева којима је римска војска продирала у унутрашњост Балкана.

Оснивањем политички и економски самосталне српске државе под Немањом и самосталне српске цркве за коју се изборио принц-монах, најмлађи Немањин син Свети Сава (1219), мостови културе, који су споро, скоро два века грађени између Србије и суседства, повезали су Србију са најпознатијим уметничким средиштима тадашњег света: Цариградом и Солуном с једне и Приморјем и Венецијом са друге стране.