Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину по одлуци Берлинског конгреса 1878. године, тачка XXV уговора. То је била одлука тзв. концерна европских сила. Тако је К. und К. Монархија у име тадашње међународне заједнице (Рајхшатски договор са Русијом из 1876. године и снажна подршка Немачке и Велике Британије) успела да спречи нужно и нормално, историјски потпуно оправдано уједињење српских историјских и етничких земаља које су поново остале изван граница Србије и Црне Горе.

Мост преко ријеке Таре код Будечевиде био је и остао честа тема и инспирација многих пјесника, књижевника, сликара, фотографа, филмских посленика, новинара, публициста, путника пролазника… У вези са његовом изградњом и спајања двије обале испредале су се многе приче, од којих су неке досезале до легенде. Многи догађаји и људске судбине везане су за овај мост и његову околину.

Отказани научни скуп од јесени прошле године био је везан за Дан ослобођења града, уствари за Дан општине. Да подсјетим – ријеч је о 20. (18) новембру 1944. године када су Пљевља била коначно ослобођена од њемачких окупатора. Годину дана прије – дакле 20. новембра 1943. године у Пљевљима је одржана значајна оснивачка скупштина ЗАВНО Санџака.

Разлози миграција су врло сложени и разноврсни, али се у основи могу подијелити на историјске и економске. У историјске разлоге првенствено спадају „бјежаније пред завојевачком војском… тим пре што се тада свет одједанпут у масама крене. Међутим при сеобама услед економских и психолошких узрока ретко се када у једанпут крену велике групе становника …али су ове миграције сталне, трају вековима, пролазе мирно, махом неопажено…”.

Манастир Довоља, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Таре, код села Пренћана у околини Пљеваља. У историјским изворима Довоља се први пут помиње 1513. Ипак, манастир је по свему судећи знатно старијег постања. Судећи према црквено-народном предању, првобитни манастир је подигнут за вријеме краља Милутина Немањића.