Архива Ознака: Краљевинa Југославијa

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945)

Указом регента Александра од 7/20. децембра 1918. формиран је Ми-
нистарски савјет Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, са 17. министар-
става, међу којима и Министарство иностраних дјела (MIP). Овим актом је
практично дотадашње Министарство иностраних дјела Краљевине Србије
преименовано у Министарство иностраних дјела Краљевства Срба, Хрва-
та и Словенаца. Министарство је наставило да ради у новој држави са
постојећом дипломатском и конзуларном мрежом у иностранству. Двана-
ест посланства Краљевине Србије наставило је рад практично без прекида.
Четири посланства обновила су рад након обнове дипломатских односа са
државама ратним противницима (1920), односно 1924, док је посланство
у Москви обновљено тек 1940. године. Са осталих (13) држава постепе-
но су успостављани дипломатски односи.1 За првог министра иностраних

Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ДРЖАВНИ РОДОСЛОВ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ/СХС 1918 – 1941. ГОДИНЕ, ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД, БЕОГРАД, 2008.

Узвишење науци, добитак Отаџбини, благодат читаоцу, то је овде – усрд-
но насловом речено – родослов југословенске државе, њене појаве и посто-
јања у времену између Првог и Другог светског рата.
Целокупност државе, унутар знатне саставке, правилна двојност разме-
шта и скупно уобличава: по времену као обавезном означењу, и научним
приступом догођеним збивањима и заведеним односима; историјска истина
неприкосновено да слови, заиста тако високом одликом ове књиге.
Милић Ф. Петровић је филозофски гледао јединственим а историограф-
ски протумачио спојно разлучним састојство југословенске државе, редосле-
дом сходним њеном постанку по развоју, уређености владавине и спонтано
кретане јавне друштвености. Народну заједницу, врховност владара, видове
власти, установе по ступњевима надлежности, политичке чиниоце с утица-
јем на владавину, војно моћство државе, вероисповедне духовности станов-
ништва, обрадио је он према створу и изгледу постојећих својстава, сваку
посебност до обима потребног поглавља.