Током последњих неколико деценија главни подстицај за проучавање Полимља у средњем веку долазио је управо из ових крајева – из Пријепоља и Пљеваља. Овде су се, најпре око Симпозијума „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“, а потом у организацији Музеја у Пријепољу и Завичајног музеја у Пљевљима готово сваке године одржавали научни скупови који су окупљали истраживаче из разних научних установа из земље и из иностранства.

Ослободилачки ратови Србије и Црне Горе (1876-1878) завршени су Бечким конгресом 1878. године. Том приликом, како рече Троцки, „државе Балканског полуострва направила је европска дипломатија“ тако да „ниједна од њих није смјела да изађе из одређених граница, свака је била спутана дипломатским и династичким везама и супростављена свим осталим, најзад, све заједно биле су осуђене на беспомоћност пред крупним европским државама са њиховим непрестаним интригама и роварењима.“

Старо монашко средиште, манастир Света Тројица, древна Врхобрезница у близини Пљеваља, потиче из првих деценија XVI столећа, али имамо назнака да је ово место духовног окупљања постојало много раније. Залагањем игумана Висариона средином XVI века манастир је обновљен и тада се подиже главна црква, а 1592. године уз цркву се дограђује припрата, трошком тројичког монаха Георгија, сина му Ананија, као и спахије Војина који су припадали једној угледној и имућној породици из села Поблаћа близу Пљеваља.

Истражујући и изучавајући архивске, музејске и библиотечке фондове за Зборник докумената „Пљевља у документима 1918-1941“, пронашли смо архивска документа, новинске текстове, нека вајарских дјела или репродукције дјела Богомира Аћимовића Далме која сведоче о његовом динамичном животу, значајном стваралаштву и присуству у париским умјетничким круговима између два свјетска рата.

У историјској науци је мало познато да су Пљевља и знатан део Пљеваљског краја били у саставу Краљевине Србије нешто више од годину дана, и да су Пљевља била седиште Пљеваљског округа Краљевине. Сачувана грађа у Архиву Војноисторијског института и Архиву Србије пружа могућност да се осветли тај недовољно познати период у историји Пљеваља, од ослобођења па до разграничења између Србије и Црне Горе, на основу споразума потписаног у Београду 12. новембра 1913. године.