Архива Ознака: Салих СЕЛИМОВИЋ

XVIII МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП

Н а у ч н и с к у п XVIII   ДРУШВЕНИ ПРОЦЕСИ И ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ НА ПРОСТОРУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (ОД СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА ДО НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА)   П Р О Г Р А М   Четвртак, 23. октобар 2025. године С почетком у 18.00 часова Галеријски простор […]

XVII МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП

Н а у ч н и с к у п XVII   ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА   П Р О Г Р А М Четвртак, 24. октобар 2024. године С почетком у 18 часова Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља   СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА   […]

НАУЧНИ СКУП XVI

Научни скуп XVI   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Четвртак, 26. октобар 2023. године; 17 часова; Галерија Завичајног музеја Пљевља     СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА Предсједавајући: академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић     П о з д р а в н e   р и ј е […]

НАУЧНИ СКУП XVI – ДРУГИ ДИО

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Проф. др Ема Миљковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА Салих Селимовић, професор (Сјеница) ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ   Научни скуп II дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

Салих Селимовић, проф. – КАРАКТЕРИСТИКЕ НЕКИХ ДЕМОГРАФСКИХ КРЕТАЊА У ОПШТИНИ СЈЕНИЦА НА ПРИМЕРИМА МЗ БАРЕ И КЛАДНИЦА

Овај рад је део ширих ауторових мултидисциплинарних истраживања Сјеничко-пештерске висоравни. Овај део Србије је веома занимљив за истраживања из више области и специфичних тема. Међутим, простор је ретко систематски и целовито истраживан и обрађиван у виду синтеза. И оно што је рађено било је углавном узгредно и фрагментарно. Историјска демографија је била посебно запостављена. Додуше, миграциони процеси су били динамични, а Сјеничко-пештерска висораван, као и цела Стара Србија, је била и матично и етапно миграционо подручје. И то је, уз остале факторе, битно утицало и на укупна демографска кретања, како раније тако и у најновије време. После Другог светског рата, а посебно од краја шездесетих година па до почетка 21. века миграциони процеси и драстичан пад наталитета су довели до праве депопулације овог простора. Настале су и крупне промене у верско-конфесионалној и националној структури становништва. Тај тренд депопулације и структурних измена траје и даље, што ће сигурно имати и далекосежне последице.