Архива Ознака: Др Драгана КУЈОВИЋ
НАУЧНИ СКУП – ХУСЕИН-ПАША БОЉАНИЋ И ЊЕГОВЕ ЗАДУЖБИНЕ (поводом 450 година од изградње Хусеин-пашине џамије у Пљевљима)
Научни скуп „Хусен-паша Бољанић и његове задужбине (поводом 450 година од иградње Хусеин-пашине џамије)“, организован у партнерском односу Исламске заједнице у Црној Гори, Одбора Исламске заједнице Пљевља и Завичајног музеја Пљевља, одржан је 8. и 9. јуна у позоришној сали Дома културе у Пљевљима. Научни скуп уједно је био и […]
УМИЈЕЋЕ ИСЛАМСКЕ МИНИЈАТУРЕ – КУР’АН ХУСЕИН-ПАШЕ БОЉАНИЋА ИЗ XVI ВИЈЕКА
Завичајни музеј Пљевља је у сарадњи са Исламском заједницом из Пљеваља и др Драганом Кујовић, оријенталистом у Историјском институту Универзитета Црне Горе приредио изложбу „Умијеће исламске минијатуре – Кур’ан Хусеин-паше Бољанића из 16. вијека“. Кур’ан Хусеин-паше Бољанића један је од најзначајнијих исламских рукописа на Балкану, а посебан куриозитет изложбе јесте […]
Др Драгана КУЈОВИЋ – ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛИМАНСКОГ СТАНОВНИШТВА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ НАКОН БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА (ЗАПАЖАЊА О ПЉЕВЉИМА КАО ЈЕДНОМ ОД ИСЕЉЕНИЧКИХ ПРАВАЦА ТОГ ВРЕМЕНА)
АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманском становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице
НАУЧНИ СКУП XV
Н а у ч н и с к у п XV СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека) П Р О Г Р А М Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа […]
Др Драгана КУЈОВИЋ – АНТРОПОНИМ КАО ИЗРАЗ КУЛТУРНЕ ПОСЕБНОСТИ
Предмет ономастичких истраживања у овом раду била су имена
оријенталног поријекла, преузета из арапског, турског и персијског језика,
потпуно прилагођена фонетском систему, морфолошким, односно твор-
беним моделима нашег језика. Међу ова имена прибројана су и она која
својом формом и гласовним склопом само подсјећају на имена оријенталног
поријекла, али су, заправо без етимона или је он у најмању руку сасвим
нејасан. У ову групу неологизама, сматрали смо, спадају и имена која су у
највећем броју случајева настала на исти или сличан начин и коинцидирају
са именима европског, односно неоријенталног поријекла и код њих се,
може се рећи, десила накнадна етимологизација.