Н а у ч н и с к у п XVII   ДРУШТВЕНЕ И ГЕОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ У РАЗВИТКУ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА   П Р О Г Р А М Четвртак, 24. октобар 2024. године С почетком у 18 часова Галеријски простор Завичајног музеја Пљевља   СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА   […]

Научни скуп XVI   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Четвртак, 26. октобар 2023. године; 17 часова; Галерија Завичајног музеја Пљевља     СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА Предсједавајући: академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић     П о з д р а в н e   р и ј е […]

СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА   Проф. др Ема Миљковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) ПЉЕВЉСКИ СИЏИЛ – ОТВАРАЊЕ НОВИХ ИСТРАЖИВАЧКИХ ТЕМА И МЕТОДОЛОШКИХ ПОСТУПАКА Салих Селимовић, професор (Сјеница) ТРИ ЗНАМЕНИТА ПЉЕВЉАКА ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ   Научни скуп II дио (Културни магазин ТВ Пљевља)

Овај рад је део ширих ауторових мултидисциплинарних истраживања Сјеничко-пештерске висоравни. Овај део Србије је веома занимљив за истраживања из више области и специфичних тема. Међутим, простор је ретко систематски и целовито истраживан и обрађиван у виду синтеза. И оно што је рађено било је углавном узгредно и фрагментарно. Историјска демографија је била посебно запостављена. Додуше, миграциони процеси су били динамични, а Сјеничко-пештерска висораван, као и цела Стара Србија, је била и матично и етапно миграционо подручје. И то је, уз остале факторе, битно утицало и на укупна демографска кретања, како раније тако и у најновије време. После Другог светског рата, а посебно од краја шездесетих година па до почетка 21. века миграциони процеси и драстичан пад наталитета су довели до праве депопулације овог простора. Настале су и крупне промене у верско-конфесионалној и националној структури становништва. Тај тренд депопулације и структурних измена траје и даље, што ће сигурно имати и далекосежне последице.

АПСТРАКТ: На Сјеничко-пештерској висоравни ни до данас није заборављен боравак Петра Васојевића, оца вожда Карађорђа. Без обзира што је његов боравак у пештерском селу Жабрену био једна релативно кратка епизода, ипак, остала је у народном памћењу. У овом селу живе бројне породице муслимана Кучевића који су били побратими Петру Васојевићу, штитили његову породицу и на крају спасили од освете муслимана Топузовића. Иако није био рођен на Пештери, Карађорђе је приликом ослобађања Сјенице и Пештери поштедео село Жабрен од ратних страдања. Сјенички муслимани, сада Бошњаци, имају анимозитет према Карађорђу иако му не оспоравају јунаштво и праведност. Карађорђеви потомци су увек знали за своје побратиме Кучевиће и били су им увек захвални. Када се краљ Александар женио румунском принцезом Маријом, Кучевићи су били
позвани на свадбу. Када су се Карађорђевићи вратили у земљу, најстарији Кучевић их је посетио у Београду. Принчеви Томислав и Александар су у одвојеним посетама боравили код својих побратима на Пештери 2006. године. Тако на Пештери, у селу Жабрену, и даље живи успомена на Петра Васојевића, а посебно на Карађорђа Петровића.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Карађорђе, Жабрен, Пештер, Кучевићи, Турци, борбе, Сјеница, историја, легенда.