Конзервација, као посебна дисциплина, развила се из потребе очувања
музејских предмета. Како музеалије представљају дио културног насљеђа
једног друштва, тако је и њихова заштита једна од значајних дјелатности
музеја.
Конзервација је веома сложен процес који се базира на сазнањима про-
истеклим из егзактних наука, као и из практиног искуства конзерватора.
Музејски експонати могу бити од разнородног материјала и различитог по-
ријекла. Конзерватору се, као приоритетан задатак, поставља управо та кла-
сификација, коју некада није лако извршити. Ова констатација се посебно
односи на метале. Племенити метали се много лакше идентификују од мање
племенитих метала и легура. Степен и узрочник оштећења такође зависи од
врсте и поријекла метала. Тек када су све
приступити конзервацији предмета.

Једна од посљедњих оаза нетакнуте природе југоисточне Европе је кањон ријеке Таре. Тај живописни предио, пун дивљих и неприступачних терена, привлачио је људе од давнина.
У прилог томе говоре и археолошки локалитети који датирају још из периода каменог доба до касног средњег вијека. Ти археолошки споменици нијесу само свједочанства најстаријих насеобина, већ и духовне културе кроз историју тога краја.