„ЖИВОТ НА ЦРНОГОРСКОМ ДВОРУ“

новембар 22, 2022

Поводом 70 година постојања Завичајног музеја Пљевља и обиљежавања Дана општине Пљевља, у оквиру Новембарских свечаности у суботу 19. 11. 2022. године, отворена је изложба ,,Живот на црногорском двору“. Изложбу организује Завичајни музеј Пљевља у сарадњи са Народним музејом Црне Горе, чији кустоси, Јелена Вујовић, Ана Капетановић и Вукан Ражнатовић, су аутори изложбе, а у концепцији изложбе учествовале су виша кустоскиња Дејана Дробњак и кустоскиња Ана Аранитовић.

Након завршетка II свјетског рата, наступио је перод обнове индустријског и културног развоја цијеле, некада јединствене, послијератне државе, Југославије. Тај свеукупни послератни препород одвијао се и у Пљевљима. Недуго по ослобођењу, започета је изградња Дома културе који и за данашње вријеме својом величином представља импозантно здање. Након само 4 године, колико је трајала његова градња, Дом културе је постао мјесто бројних разноврсних културних и умјетничких дешавања. Под свој кров обухватио је културне установе, међу којима се нашао и Музеј, како је тада речено, „за привремено“. У том малом, ,,привременом“ смјештају, Музеј је успијевао да, колико је то било могуће, обавља своју основну дјелатнаст, а то је првенствено очувања културне баштине која је у пљеваљском крају и те како богата и разнолика. Та грађа је разврстана у више одјељења (археолошко, етнолошко, историјско и културно историјско), са више збирки, и брижљиво се чува за будуће генерације, које ће, на основу тог материјала, добити бројна сазнања о прошлости свог завичаја.

Од средине шездесетих година, када започињу прва археолошка истраживања, која су касније деценијама спровођена на бројним локалитетима пљеваљског краја, дошло се до сазнања о присуству човјека и континуитету насељености на овом простору, од далеке праисторије, и периода од прије 50.000 година, па до данас. Један дио предмета који потичу из периода тог дугог развојног циклуса, можете да видите на археолошкој музејској поставци ,,Путевима Хомо сапиенса“, која је отворена прије тачно годину дана.

Изложбу је до сада погледало преко 2.500 посјетилаца. Сви су изненађени да нешто тако могу видјети у Пљевљима и имали су само ријечи похвале. То је и утицало да ова изложба буде награђена, као најбоља у Црној Гори за 2021. годину. Њен значај је утолико већи, када се каже да је самостално осмислила и приредила малобројна екипа запослених у Музеју, који удружено раде као један.

За све ове године постојања, поред организовања бројних изложби, самосталних и гостујућих у сарадњи са другим музејима из државе и окружења, Музеј се бавио како истраживачким тако и организационим радом, у оквиру којег је приређивао Научне скупове, на којима су учествовали бројни истакнути професори, научни и културни радници са својим истраживачким радовима везаним за пљеваљски крај и ширу околину, који су потом публиковани у Гласнику завичајног музеја. Своју издавачку дјелатност, Музеј је проширио издавањем више монографија, књига из едиције Пљеваљско село и других везаних за овај крај.

Послије дванаестогодишње реконструкције Дома кутуре, Музеј је поново враћен под његов кров. Истина, са значајним просторним проширењем, али што ни даље није оптимално и одговарајуће за пљеваљски Завичајни музеј, који је комплексног типа и који, поред разноврсног музејског материјала, посједује и једно од највећих националних покретних културних блага Црне Горе, диатрету – стаклену пехар-чашу, каквих је пронађено свега неколико у цијелом свијету .

Због своје очуваности и ријеткости, има непроцјењиву вриједност, и као таква, она би заврјеђивала да се у граду подигне посебна зграда музеја, у којем би, уз све мјере заштите, диатрета могла бити изложена. Представљала би драгуљ, који би Пљевљима отворио врата за посјетиоце из цијелог свијета. С тога се надамо да ће можда до наредног, јубиларног, десетољећа, Завичајни музеј као установа од јавног интереса добити сопствено здање за обављање свих музејских дјетаности и у којем ће се валоризовати цјелокупно богато културно наслијеђе пљеваљског краја.

О раду Музеја за ових 70 година могло би се још причати на дугачко и на широко, али ћу се ја ипак овдје зауставити како бих вам вечерас представила ову јединствену изложбену поставку која је, као што рекох, организована у сарадњи са Народним музејом Црне Горе. На изложби је представљен живот на црногорском двору од друге половине 19. па до почетка 20. вијека, тј. за вријеме владавине књаза, а потом краља Николе I Петровића Његоша и његове породице. То је период у којем је Црна Гора, од мање области под турском влашћу, прерасла у просторно знатно увећану државу са признатом независношћу од стране великих сила. Постигнут је законодавни, образовни и културни просперитет Црне Горе.

Двор је поред породичног дома, паралелно имао и улогу резиденције, у којој је књаз, а потом краљ Никола, организовао политичке састанке, пријеме и дочекивао стране дипломате, амбасадоре и великодостојнике.