Приликом археолошких ископавања на локалитетима Малишина пећина и Медена стијена, у горњем току ријеке Ћехотине у Вруљско-љутићкој и Матарушкој котлини, на локалитету Пећина под Госпића врхом, регистровано је палеолитско налазиште, такође  смјештено уз Ћехотину, на простору између Вруље и Љутића. Одређена археолошка истраживања спроведена 1982. године потврдила су да је овај палеолитски локалитет дуго времена кориштен као стално или повремено станиште праисторијског човјека. Нажалост, услед ерозивних процеса, седименти са присуством људских трагова временом су се осипали и нестајали, тако да је до нашег доба сачуван доста скроман документациони материјал. Међутим, он ипак даје могућност дјелимичне реконструкције овог најстаријег периода културне историје пљеваљског краја. Кремену алатку, односно степенасто ретуширану пострушку пронађену на овом локалитету, академик Драгослав Срејовић аналогно је везао са пострушкама човјека неандерталског типа пронађеним на  локалитетима Крапина у Словенији и Ветерница у Хрватској, као и пострушкама са локалитета сјевероисточне Босне и Шумадије. Пострушка припада старијем каменом добу и датована је међу најстарије камено оруђе пронађено у Црној Гори, а њене одлике мустеријенске културе указују на чињеницу да је Пећина под Госпића врхом била настањена негдје у периоду од 50 000 до 40 000 година п.н.е.

На локалитету Пећина под Госпића врхом, смјештеном у горњем току ријеке Ћехотине (Општина Пљевља), 1982. године откривено је палеолитско налазиште које припада старијем каменом добу. Пронађени материјал, са карактеристикама тзв. мустеријенске културе, датован је међу најстарије камено оруђе откривено у Црној Гори и потврђује чињеницу да је овај локалитет био настањен у периоду од
50 000 до 40 000 година п.н.е.