МИЛОЈКО МИЈО ПЕТРИЋ 1958-2016. „КРИК ОСАМЕ – СНОВИ И СНОВИЂЕЊА“

децембар 1, 2017

„Умјетник који жели да кроз свој умјетнички израз представи друштвену стварност, постаје ангажовани учесник историјских прилика. Дјело таквог умјетника заслужује да постане видљиво за широки аудиторијум. Дјело Милојка Петрића посматрача подстиче на ишчитавање представе лутањем погледа по платну тражећи све дијелове фабуле. Нису то непознате приче, то је свакодневица. Али свакодневица донијета кроз метафизичку атмосферу, са фигуром у првом плану. Фигуре предимензионираних дијелова лица и тијела; надувана тјелеса која често потискују пејзаж или ентеријер у дубину, понекад га чинећи апстрактним, док се у датим тренуцима претварају у фантастична бића. У ранијим Петрићевим радовима присутна је мрачнија атмосфера постигнута тамном гамом. У каснијим радовима он палету расвјетљава, а кроз истакнуту градацију свјетлости, јаке валере, Петрић нам показује да познаје ликовност, као и свој труд на овладавању ликовним елементима. Његове слике указују да се надахњивао кроз више умјетничких праваца и стилова, сликарских поетика и рукописа. На прво гледање чини нам се да је све донијето као спонтано биљежење теме и мотива, што је својствено наивној умјетности. Међутим, на Петрићевим сликама све је у бити промишљено постављено. Као један од јасних показатеља планираног грађења композиције су цртежи и скице, касније пројектовани као заокружене ћелине у његовим сликама. У припремним цртежима гради форму односом свијетлог и тамног и неусиљеним покретом повлачи линију, а затим тој линији, том основном гесту људског израза, додаје чврстину и узнемирену гестуалност. Његов еуфоричан потез који доноси варијације, између осталог, кружних и ваљкастих облика, представља фигуру у покрету, чиме се појачава динамика радње и рустика цртежа. Код Петрића, истакнута цртачка експресија кад се преточи на платно је смиренија, али без губљења снаге да заинтересује посматрача. Психолошки ликовни елемент је оно чиме је умјетник беспрекорно овладао. Те елементе ликовног духа Петрић одлично материјализује. Доноси критику друштва кроз искарикиране ликове људи, како оне које је свакодневно сусретао, тако и оне који персонификују амосферу друштва у одређеном тренутку. Физички деформитети приказаних фигура, њихове гримасе и карикатуралност су одраз времена и пада морално-етичких принципа на општем нивоу. Деформација фигуре на Петрићевим сликама, дакле, односи се на менталне девијације друштва – што Петрићевом опусу даје снажан друштвено ангажовани аспект“ – истакао је историчар умјетности, Милош Марјановић.