Архива Категорије: Културно-историјско одjељење

Комини, Municipijum S…

Комини, Municipijum S…

У непосредној близини Пљеваља, у селу Коминима, смјештен је још увијек већим дијелом неистражен римски град, коме пуни назив имена са сигурношћу није утврђен. У литератури га срећемо као Municipijum S…, а живио је између I – IV вијека.(1) Први подаци о овом локалитету срећу се у писаним изворима из […]

Манастир Довоља

Манастир Довоља ~ ПЉЕВЉА

Манастир Довоља, са црквом посвећеном Успенију Пресвете Богородице, смјештен је на десној обали ријеке Таре код села Премћани, у засеоку Довоља, удаљен четрдесет пет километара јужно од Пљеваља. Ктитор и вријеме његове градње још увијек нису поуздано утврђени. Народно предање, које је још 1905. године у „Новој искри“ записао Стеван […]

Пљевља половином 20-ог вијека

Пљевља половином 20-ог вијека  1

Пљевља половином 20-ог вијека.  

“Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља”

Tanasije Pejatović, Porodica Pejatović i Djenisijević, lavirani tuš

Изложба тематског карактера “Из умјетничке збирке Завичајног музеја Пљевља”.  

Типар

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР - Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.

Типар, илустровано-сатирични лист настао у Београду током 1893. 1894. и 1895. године. На 78 сачуваних срана садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет седам, највјероватније изашлих, уникатних оригиналаних примјерака, руком израђених.

Аутори овог необичног, веома занимљивог и вриједног, ”шаљиво-стоког и илустрованог листића за узданицу Србинову” били су пљеваљски школарци у Београду, будући, врхунски и водећи пљеваљски интелектуалци, који су, нажалост, свој животни вијек прерано завршили. Танасије Пејатовић (1875-1903), оснивач, професор и први директор пљеваљске Гимназије, која данас носи његово име, његов рођени брат Ристо Пејатовић (1877-1905), прашки академски вајар и сликар, чије име данас носи Ликовни клуб у Пљевљима и њихов брат од тетке, по мајци, Стеван Самарџић (1877-1910), просветни радник и књижевник, чије име данас носи Народна библиотека у Пљевљима.

Лист је био намијењен Пљевљацима, првенствено ужем породичном кругу, којима је и слат из Београда. Настао је као израз набујале свијести за потребом националног буђења и интелектуалног просперитета овог дијела српског народа у другој половини XIX вијека и служио као разбибрига проблема који су последица вјековима дугог и тешког политичког и социјалног стања у Пљевљима.