Познато је да су пљеваљски крај насељавали Илири, Римљани, Срби и Турци. Први званични подаци о попису становништва говоре да су Турци, три године по заузимању Пљеваља (1465), извршили попис 1468. године, у којем је регистровано да „то насеље има 72 куће и 23 неожењена мушкарца‘“ . У наредном попису 1477. године, наводи се да Пљевља имају 101 кућу и 12 неожењених мушкараца. Већ 1516. године. исти извори наводе да ово насеље има 130 хришћанских и 20 муслиманских домова.

Многи делови Црне Горе су просторно врло разноврсни. Неки од њих су географски врло мозаични: разбијени су клисурама, кањонима и кањонским долинама, изнад којих се издижу планине, избушене пећинама и јамама. На њиховим кречњачким просторима превлађују стрми падови, каменито, махом голо и безводно земљиште.

Некада је неко рекао – историја је биографија великих људи. Мислио је на историјске личности.
То је значило поново отварање за расправу – старог питања о улози личности кроз историју. Теза која је увијек имала своје присташе и жестоке опоненте.

Бјелопољско (даље Бп) четворојеванђеље је рукопис који се чувао у манастиру Никољцу, манастиру код Никољ Пазара, у Бијелом Пољу (према чему смо га и назвали Бп). Настало је крајем 13. – почетком 14. вијека на рашком подручју. Храм Светог Николе био је познати преписивачки центар, нарочито у 16. вијеку. Никољ Пазар је био важна караванска станица.

За тему овог скупа узет је наслов студије Т. Пејатовића Средње Полимље и Потарје (антропогеографска испитивања)2, објављене прије више од стотину година у познатој едицији Насеља српских земаља. У њој налазимо и једно поглавље под називом Приче и тумачења о именима мјеста,