Питање војних губитака пљеваљског краја у току Првог свјетског рата свакако представља једну од значајнијих тема његове новије војне и укупно друштвене историје.

Говорићу о томе како се генерална линија револуционарног субјекта у току рата 1941-1945. – преламала на конкретне прилике у Пљеваљском крају.

Бројни писани трагови османске власти на тлу некадашње Југославије, односно свих оних утицаја који свједоче о продору оријентално-исламске културе и цивилизације на ове просторе биљежени су и обрађивани у оквиру радова и студија из различитих области, прије свега историографије, етнологије, књижевности, теологије, филозофије, лингвистике, или једноставно у оквиру посебних библиографија и ширих библиографских прегледа.

У Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду, чува се једно писмо захумско-херцеговачког митрополита Аксентија II Паликуће. Оно је било упућено православним хришћанима у кнежевини Николе Рашовића.

Државна и партијска власт успостављена након свршетка НОБ-е и социјалистичке револуције 1945. године и утемељена на начелима милитантног атеизма и идеолошке искључивости, усвојила је и спровела низ законодавних аката са основним циљем да дерогира материјалну основу и духовну мисију вјерских заједница у Црној Гори и Југославији уопште (закон о аграрној реформи, укидање вјерске наставе, институција грађанског брака, одвајање цркве од државе и сл.).