Оснивањем Херцеговачког санџака (16. јануара 1470.) и касније његовом територијално-административном поделом настали су Дрински кадилук, Благајски кадилук и Милешевски или Пријепољски кадилук. Тада је Дрински кадилук изгубио неке нахије које су припале кадилуку Милешево или Пријепоље, а преузео је раније нахије Благајског кадлука које су се налазиле између Неретве с једне и Пиве и Таре с друге стране.

Према гледишту једног ономатолога по двоструком средњенемачком изговору речи Zech – Tech за рударску јаму, добила је име река Ћехотина, што би требало да значи: река која протиче кроз рудишта. То, наравно, није тачно. Зна се, наиме, да име Ћехотине потиче од старе српске основе тјех – од које је изведен назив Тјешен за изворишни предео и крак реке.

Верски односи у српским земљама под османском влашћу представља једну од веома важних историографских тема. Њен значај није одређен важношћу религије, схваћене као начин вршења верских обреда, у срединама у којима су припадници једног, православног народа, освајањем потпали под власт другог, коме званична религија није хришћанство, већ ислам.

Западни део Старе Рашке, тј. данашње територије општина Пљевља, Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, Турци Османлије постепено су освајали после пораза херцега Стјепана на Брезници 1463. године. Процес и иначе спорих освајања Османлије су у овом делу наше земље завршили 1465. године падом Пријепоља, Милешева, Пљеваља.

И данас, на стогодишњицу оснивања Српске гимназије у Пљевљима, још увијек треба тражити праве ријечи које треба да искажу њену преважну улогу у културно-просвјетној и националној еманципацији српског народа на широком простору Рашке области.