Систематским археолошким ископавањима, спроведеним шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека на римском античком локалитету Municipijum S… у Коминима, истражене су двије некрополе. Пронађени археолошки налази данас се, највећим својим дијелом, чувају у Завичајном музеју у Пљевљима. Мањи дио налаза који чине камени надгробни споменици, остао је на самом локалитету, од чега двије гробнице на отвореном (in situ), а остали камени споменици привремено су смјештени у један импровизовани објекат. У њему су остали све до половине 2007. године, када је саграђен објекат за њихов адекватан смјештај.

Републички завод за заштиту споменика културе са Цетиња, у сарадњи са нашим музејом, током јуна и јула мјесеца 2007. године спровео је конзерваторске радове на каменим надгробним споменицима који су били смјештени у поменутом објекту, док је дио камених споменика који сачињавју гробнице остао неконзервиран. Конзервациом је третирано укупно 114 већих и тежих споменика од камена и сиге, углавном типа “стеле“, као и преко 100 камених фрагмената мањих димензија, који претежно припадају каменој пластици у виду урни, поклопаца, разних флоралних декоративних детаља и елемената са натписом.

Крајњи циљ Музеја је израда ваљане пројектне документације, након које би уследила и адекватна презентација поменутих споменика, јер сматрамо да то они свакако и заслужују. Двије постојеће гробнице и двадесет репрезентативних споменика, измјештени у простор парка пљеваљске Милет баште, добили би нову улогу – улогу археолошког парка. Сматрамо да централни простор Милет баште, у троуглу који чине главни комуникациони правци, може да прихвати и нову улогу археолошког парка. На тај начин Милет башта би садржајно обогатила сопствени парк, а истовремено налазима пружила прикладан и сигуран простор. Гробнице и споменици у Милет башти били би постављени уз пјешачке стазе, слично као и првобитно, гдје су споменици били поред античког пута. Уз додатно хортикултурно уређење и адекватно освјетљење остварено рефлекторима са постојећих канделабара и светиљки за истицање детаља, добили би једну савремену презентацију. Цијенимо да би то био прави начин да нашој и широј јавности учинимо доступним бар један сегмент овог значајног, око два миленијума старог, римског античког локалитета, какав је био Municipium S… Тај антички сегмент одражавао би умјетнички изузетно богату камену скулптуру разних представа, клесану вјештим умијећем домаћих мајстора, са драгоцјеним епиграфским натписима који говоре о структури тадашњег становништва, његовом привредном, културном и религијском начину живота.