КОМИНИ – АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА 2008. ГОД.

Током 2008. године, у сарадњи са Археолошком збирком Филозофског факултета у Београду и Републикчиким заводом за заштиту споменика културе са Цетиња, Завичајни музеј је наставио прву фазу заштитних археолошких истраживања на античком локалитету Муниципиум С… у Коминима. Кампању на самом терену августа и септембра мјесеца спроводила је екипа од седам стручих лица, десет студената и четрдесатак физичких радника, уз стално и повремено ангажовање три трактора, једне утоварне грађевиске машине, два камиона, једне мање дизалице и једне моторне тестере.

Поред археолошких ископавања, прошле године су на ширем простору  локалитета спроведена и геофизичка истраживања од стране Центра за нове технологије из Београда. Примјеном георадарске и геоелектричне методе прецизно су убициране и картиране локације са присутним археолошким садржајима у земљи на које треба посебно обратити пажњу. Резултати ових истраживања значајно ће утицати на ефикасност у избору и спровођењу будућих археолошких ископавања.

Свеукупна досадашња истраживања потврдила су претпоставку да се на простору, ограниченом са југа Бобића потоком, са истока ријеком Везичницом, а са сјевера савременим асфалтним путем, налазе остаци римског града.

Током прошлогодишњих археолошких ископавања откривене су двије грађевине.

Комини, археолошка ископавања 2008.год.-11

Грађевина I представља луксузни објекат димензија 18,75 x 14,75 м. Састоји се од шест одаја приближно истих квадратних основа и једне мање одаје која се завршава лучним зидом дајући један апсидални простор. Објекат је грађен од полуобрађених камених блокова везаних малтером, уз обилато коришћење сиге као грађевинског материјала који је лак за обраду и омогућава лакше конструисање прозорских и вратних отвора. Зидови одаја овог објекта, дебљине око 0,60 м, били су богато декорисани фрескама са различитим геометријским и фигуралним мотивима, веома богатог колорита. Луксузност грађевине наглашена је открићем система подног гријања, тзв. хипокауста. Печати на опекама које су служиле за конструкцију хипокаустних стубића и подова одаја (METR, PAS) указују на постојање локалне радионице која је снабдијевала град грађевинским материјалом. Судећи по покретном археолошком материјалу, грађевина је подигнута средином II вијека, али је крајем III и почетком IV вијека претрпјела поправке које се очитују у другачијем начину градње, уз употребу обрађеног камена мањег формата и уз ријетку употребу малтера као везива. Изгледа да је живот ове грађевине прекинут крајем IV вијека у моменту када се и сам град напушта. Првобитна намјера грађевине није за сада поуздано позната пошто још није откривена у потпуности. У вријеме обнове, крајем III или почетком IV вијека, свакако да је имала и извјесни култни карактер. На то указује налаз три жртвеника прислоњена уз јужни зид објекта, од којих је један изгледа био посвећен Силвану.

Комини, археолошка ископавања 2008.год.-10

Грађевина II налази се јужно од грађевине I, а током 2008. године откривен је само њен источни дио. Ријеч је о лонгитудиналној грађевини која се простире у правцу исток – запад, а састоји се од два низа мањих одаја приближно истих квадратних основа. Зидови овог објекта грађени су од обрађеног камена мањег формата повезаног размућеном глином, рјеђе и малтером. Начин градње и стратиграфски подаци казују да је овај објекат изграђен у вријеме обнове грађевине I, односно крајем III или почетком IV вијека, на шта упућује и налаз бронзаног новца Константина I, кован у Лугдунуму око 310. године. Прекид живота крајем IV вијека уочава се и на овом објекту.

Очекивања да се западно од ових грађевина налазе још интересантнији дијелови града, поткрепљена налазима капитела и дијелова стабла камених стубова, потврђују и геофизичка истраживања обављена прошле године након археолошких ископавања. До сада добијени резултати говоре о постојању луксузних јавних грађевина (храм, форум) у центру града који је највјероватније био опасан и заштићен бедемима. Осим на простору унутар бедема (intra muros), градски живот се одвијао и на широком простору ван бедема (extra muros), који је ограничен с једне стране Бабића Потоком, а с друге Везичницом.

 

Фото галерија са археолошких ископавања 2008. год.