„МЕМОРИЈАЛ НОБ-а КРОЗ СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА И МИЛИТАРИЈЕ“

новембар 23, 2020

Изложба под називом „Меморијал НОБ-а кроз спомен-обиљежја и милитарије“ организује се у оквиру културних манифестација поводом новембарских свечаности и обиљежавања Дана ослобођења Пљеваља, што се и везује за период завршетка народноослободилачког рата на овим просторима.

Иначе, датум 20. новембар, има још једну симболику у историји Пљеваља.
Од почетка II свјтског рата, на простору Пљеваља смјењивале су се њемачке и италијанске окупационе власти. Тако је након капитулације Италије, 9. септембра 1943. године, управа над градом (до успостављања Њемачке војне власти), била предата муслиманској милицији. Такву ситуацију искористиле су партизанске оружане снаге и већ 22. септембра 1943. године, борци II пролетерске и III пролетерске санџачке ударне бригаде, извели су напад на град и преузели власт. Тада су Пљевља по први пут ослобођена и у наредном периоду, представљала су центар ослобођеног дијела Санџака. У граду су биле смјештене среске управе и организације, обласни комитет КПЈ, Обласни комитет СКОЈ-а за Санџак, Главни штаб за Санџак, као и штабови II ударног корпуса и II дивизије.

Због тога је, по одлуци руководства НОП-а, баш у Пљевљима, у згради данашње Гимназије 20. новембра те 1943. године, одржана Оснивачка скупштина ЗАВНОС-а, Земаљског aнтифашистичког вијећа народног ослобођења Санџака, на којој су присуствовала 252 делегата из свих околних срезова (пљеваљског, милешевског, прибојског, бјелопољског и нововарошког). Тада је изабран и Извршни одбор од 10 чланова, који је представљао највиши конститутивни орган народноослободилачке власти на територији Санџака и у многоме допринио развоју НО борбе и коначном ослобођењу земље.

Убрзо након ових дешавања, већ 5. децембра 1943. године, Пљевља су поново пала у руке њемачких окупатора и од тада, па у наредних годину дана, партизанске снаге су, у пар краћих наврата, освајале и напуштале градско средиште, све док 20. новембра 1944. године град није коначно ослобођен и у њему успостављена судска и војна власт.

Антифашизам, који је исказан у годинама рата, био је темељ послијератних цивилизацијских токова, на којима је грађен политички и кутурни систем друштва. Његова промоција се огледала кроз образовање и умјетност, кроз скулптурално и споменичко стваралаштво. Управо је умјетност била у служби народа и револуције, са реалистичном формом израза и са тежњом за што јаснијим приказом главних актера рата.
Споменици НОБ-а истицали су, па чак и наметали, снажну и сврховиту друштвену тенденцију. Постали су иницијалне тачке једног простора и симболи једног времена. Кроз представљене мотиве реконструисали су историјске догађаје, па поред историјско-меморијалног значаја, имају и архитектонске и умјетничке вриједности. Њихова продукција мотивисана је жељом за видљивим означавањем локалитета, који нису измишљени, већ су то аутентична мјеста масовних страдања, мјеста сјећања и јаких емотивних набоја.

Доминантна архитектонска остварења пружају снажан доживљај споменичког израза као симбола слободе, као и сва остала спомен-обиљежја, која истичу меморијалну поруку, подсјећајући на велика људска страдања током народноослободилачког рата. Подигнута су у знак захвалности и у славу бораца који су својим животима платили цијену слободе и изградили темеље антифашизма.

На територији пљеваљске општине укупно је 70 спомен-обиљежја, која заслужују вишеслојну валоризацију и што комплекснију презентацију. Управо овом изложбом, истакнут је њихов, појединачни – краћи, историјат који је шездесетих година и иницирао подизање, како споменика и спомен-костурница, тако и спомен-бисти, спомен-чесми, спомен-плоча, пирамида и камена.

Као институција која прикупља, истражује, чува и презентује јавности свједочанства људске прошлости, Музеј је, управо, предметима из своје Историјске збирке употпунио приказ спомен-обиљежја. Ово је први пут, да се историјски материјал Завичајног музеја представља широј јавности. Имате прилику да видите дио збирке оружја и војне опреме, одликовања и личних предмета истакнутих народних хероја, као и предмете погинулих бораца, који су пронађени приликом измјештања њихових гробних остатака из масовних гробница са Читлука, Злодола, из Шевари и дворишта Гимназије, у спомен-костурницу Меморијалног центра, на Стражици. Приказани су и оригинални примјерци Пљеваљског вјесника, малих недјељних имформативних новина, које су штампане под туторством италијанских власти, за вријеме њихове окупације, током II свјетског рата. У њима су објављивани извјешаји и наредбе италијанске команде, антикомунистичка пропаганда и чланци о локалним приликама.
Изложба је допуњена и војном опремом и оружјем, које је припадало борцима V санџачке народноослободилачке ударне бригаде, која је од оснивања, 21. августа 1944. године, дала значајан допринос у борбама за коначно ослобођење од фашистичких окупатора, због чега је и одликована орденом Заслуга за народ. Изложено оружје припадало је збирци спомен-собе, посвећене V санџачкој ударној бригади, која је раније била организована у једном од објеката војне касарне “Владимира Кнежевића-Волође” у Пљевљима. Овим путем желим да искажем захвалност Министарству одбране Црне Горе на сарадњи и на уступању поменутих предмета.

Истакла бих и добру сарадњу са нашим познатим колекционаром и нумизматичарем Дејаном Крупом и суграђанином Драгом Радовићем.
На крају, желим да се захвалим тиму дивних људи, колективу Завичајног музеја Пљевља, уз чију подршку и сарадњу је реализована ова изложба.
Остаје ми још само да позивам све уважене суграђане да дођу у Музеј и посјете нашу изложбу, којом се, на један интересантан начин покушао приближити историјски период од прије скоро осам деценија. Надам се да ће изложба завриједити вашу пажњу и да ће вам оставити лијепе утиске.