НОВАЦ НА ПРОСТОРУ ПЉЕВАЉА 1878-1918.

мај 21, 2017

Поводом међународне манифестације “Ноћ музеја“, Завичајни музеј Пљевља je 20. маја 2017. године у сарадњи са Дејаном Крупом, истакнутим колекционаром из Пљеваља, чланом Српског нумизматичког друштва, као и Црногорског и Словеначког удружења колекционара, организовао изложбу „Новац на простору Пљеваља 1878-1918“. Овом изложбом Завичајни музеј Пљевља је покушао да освијетли један значајан период у развоју града и дочара дух времена које је представљало врхунац његовог друштвеног, економског и културног развоја.

Пљевља су крајем 19. вијека у културном и духовном погледу била доминантно оријентални град. Међутим, истовремено присуство двије царевине, Османске империје и Аустроугарске монархије од Берлинског конгреса до 1908. године, учинило је овај период посебно динамичним и то не само у економском смислу, већ је то период када долази до модернизације свеукупног друштвеног живота. Пљевља тада постају центар сусрета различитих утицаја, а све бројнија и разноврснија клијентела водила је ка убрзаном развоју трговине и занатства. То доводи до процвата пљеваљске чаршије која је имала важну улогу у привредном и друштвеном животу града. То је био простор отварања и размјене, мјесто гдје су се сусретале различите културе и цивилизације истовремено обликујући и свакодневни живот људи. Била је мала да прими све трговце и занатлије, а робноновчаним токовима града циркулисало је све више различитог новца.

Представљањем овог периода кроз новац који је био у оптицају на простору Пљеваља, жели се указати на то да поред основне функције еквивалента робе, новац увијек јесте и својеврстан културно-историјски документ времена у коме је настао, али и времена у коме је био у свакодневној употреби. Новац као специфичан начин разумијевања историје и културе, његова документарност, историјска свакодневност, као и потреба и задовољство за његовим посједовањем, чини га особито занимљивим и веома погодним предметом за промишљање. Без обзира на то што се кроз приказ новца овде првенствено говори о политичкој доминацији, ипак је много значајнија његова универзалност која је услов међукултурног прожимања и разумијевања другачије културе без обзира на околности у којима се оне сусрећу.

На изложби су представљени примјерци новца Османске империје и Аустроугарске монархије, као и новац Србије и Црне Горе које у том периоду показују појачан интерес за простор пљеваљског краја. Новац Османског царства који је био у употреби на простору Пљеваља на изложби је заступљен кроз примјерке новца два султана – Абдулхамида II 1876-1909. и Мехмеда V 1909-1918. Турски новац је био у употреби на нашим просторима још од успостављања османске управе током 15. вијека и користио се за плаћање пореза, али и у свим другим трансакцијама. Аустроугараски новац, као веома стабилан, паралелно је егзистирао на ширем простору унутрашњости Балканског полуострва који је био њихова интересна сфера, али је од 1878. године постао доминантна монета што ће остати, уз краткотрајне промјене, до краја Првог свјетског рата. Новац Књажевине, а потом и Краљевине Србије на простор пљеваљског краја долази посредством трговачких веза православног становништва, али захваљујући и помоћи коју је црквено-школска општина и друге организације добијала из Србије за развој просветног и културног живота. Након што је Црна Гора исковала новац као израз суверенитета државе 1906. године, новац Књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе, долази првобитно посредством финансирања просветне дјелатности, а касније и као званична монета с обзиром на то да Пљевља постају саставни дио Краљевине Црне Горе.