АПСТРАКТ: У раду је указано на значај извора из фонда „Књажеска канцеларија“ Архива Србије, тематске целине „Ужичка нахија“, за истраживање историје Пљеваља и околине у времену од 1815. до 1839. Сачувана грађа, која је коришћена у раду, представља углавном једносмерну комуникацију, од локалних српских власти у Ужичкој нахији ка Књажеској канцеларији. Ипак, и као такви, ти прворазредни извори омогућавају да се боље сагледа мишљење које су у Ужичкој нахији имали како носиоци власти, тако и људи других професија, о приликама у непосредном суседству у Османском царству, у које је улазио и пљеваљски крај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, Кнежевина Србија, Књажеска канцеларија, Милош Обреновић, Ужичка нахија, Пљевља, историјски извори.

АПСТРАКТ: На Сјеничко-пештерској висоравни ни до данас није заборављен боравак Петра Васојевића, оца вожда Карађорђа. Без обзира што је његов боравак у пештерском селу Жабрену био једна релативно кратка епизода, ипак, остала је у народном памћењу. У овом селу живе бројне породице муслимана Кучевића који су били побратими Петру Васојевићу, штитили његову породицу и на крају спасили од освете муслимана Топузовића. Иако није био рођен на Пештери, Карађорђе је приликом ослобађања Сјенице и Пештери поштедео село Жабрен од ратних страдања. Сјенички муслимани, сада Бошњаци, имају анимозитет према Карађорђу иако му не оспоравају јунаштво и праведност. Карађорђеви потомци су увек знали за своје побратиме Кучевиће и били су им увек захвални. Када се краљ Александар женио румунском принцезом Маријом, Кучевићи су били
позвани на свадбу. Када су се Карађорђевићи вратили у земљу, најстарији Кучевић их је посетио у Београду. Принчеви Томислав и Александар су у одвојеним посетама боравили код својих побратима на Пештери 2006. године. Тако на Пештери, у селу Жабрену, и даље живи успомена на Петра Васојевића, а посебно на Карађорђа Петровића.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Карађорђе, Жабрен, Пештер, Кучевићи, Турци, борбе, Сјеница, историја, легенда.

АПСТРАКТ: Намјера рада “Историја Пљеваља”- осврт на полемике из угла савремене антропологије ”(колико би тек Метузалем имао примједби)”, јесте покушај да се у јавну сферу Пљеваља пласирају одређена размишљања о односу прошле реалности и записа о истој, а уједно и појасни дистинкција између колоквијалне и научне употребе концепта традиције. Повод за то била је жустра и слојевита полемика која се у Пљевљима развила након изласка из штампе капиталног дјела “Историја Пљеваља”. Посебна пажња односи се на разумијевање улоге наратива у историјском писању.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Прошлост, историја, реалност, наративи, традиција, наративистичка филозофија историје

АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманског становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.