Ко је био Симон Јоановић? Одговор на ово питање потребно је дати одмах на почетку овог рада да би се јасније схватили циљеви и објашњавање одређених појава и задатака које је он кроз своје мемоаре представио. Симон Јоановић је био вицеконзул Аустро-Угарске у Београду од 1885. до 1897. године. Од 1901. године обављао је дужност цивилног комесара у Пљевљима. Уствари, он је био шеф обавештајне службе Аустро-Угарске за Новопазарски санџак.
Рођен је у Бечу 1868. године. Отац му се звао Харитон Јоановић, а мајка Марија Влаховић, која је била православка. Симон Јоановић је дуго живео
у Београду и Цириху.

Реорганизацијом државне управе од 1865. пљеваљско и колашинско-бјелопољско подручје нашли су се у истој територијално-административној јединици. Наиме, тада је установљен Босански вилајет као јединствена провинција у чији је састав ушла и Херцеговина, али не као ајалет већ као санџак са више каза, као и наново формирани Новопазарски санџак. Сједиште овог санџака било је у Сјеници, а сачињавале су га казе: Нови Пазар, Сјеница, Пљевља (Таслиџа), Нова Варош, Пријепоље, Бијело Поље (Акова), Колашин, Митровица, Беране и Трговиште (Рожаје). Новопазарски санџак ће постојати, као административно-територијална јединица до 1902. године када је коначно расформиран и формиран Сјенички. Од тада ће представљати само историјски појам.

У осмом поглављу своје прве књиге „О рату“, знаменити пруски теоретичар ратне вјештине Карл вон Клаузевиц, државама које дуже времена нису ратовале савјетује да своје официре поред осталог оспособљавају и тако што ће их слати на актуелна ратна попришта широм свијета.

Непријатељство Аустро-Угарске према Црној Гори најављено је прије почетка Великог рата. Аустроугарска војска у јачини од једног батаљона 21. фебруара 1914. напала је црногорску караулу на вису Сјенокос изнад Метаљке и убила 1 војника и 1 мјештанина и запалила караулу. Након овог догађаја аустроугарски командант није нашао за сходно да дође на увиђај.

Аустро-Угарска је још првих година после окупације Босне и Херцеговине 1878. године размишљала о њеној анексији, али неке међународне околности и још увек формални султанов суверенитет су је ометали у тој намери. И много раније у аустријским војним и политичким круговима било је предлога о освајању Босне, као и Србије, и раније и касније, и о њеном распарчавању (нпр. предлози Ерентала, министра спољних послова Аустро-Угарске од 1906. године).