Изабрани чланци

Изабране категорије

Чувар вриједне културне баштине

Pobjeda petak 20 novembar 2015. direktor Branko Banovic - Cuvar vrijedne kulturne

Кликните на слику горе за увећан приказ Директор др Бранко Бановић за Побједу поводом дана општине Пљевља 20. новембар 2015. год.

Др Синиша МИШИЋ – ИНОКОСНЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАДРУГЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ*

АПСТРАКТ: Рад се бави структуром српске породице у позном средњем веку, углавном на основу дипломатичких и османских извора. Српска породица се у овом периоду јавља у два вида организовања: као инокосна и као задружна. Задруге су углавном мале и преовлађују очинске и братске задруге, што има везе и са дужином живота у средњем веку.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: породица, задруга, кућа, средњи век, српске земље, властела, земљорадници, сточари.

Др Ема МИЉКОВИЋ – ОСМАНСКЕ ПОПИСНЕ КЊИГЕ КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈСКУ ДЕМОГРАФИЈУ: ПРИМЕР НАХИЈЕ КУКАЊ

АПСТРАКТ: У овом раду приказане су могућности коришћења османских пописних књига дефтера као извора за историјску демографију. Иако настали првенствено из фискалних разлога, османске пописне књиге – дефтери представљају незаобилазно полазиште када су у питању проучавања из историјске демографије, нарочита периода од 15-18. века. Иако не увек адекватни за питања која задаје историјска демографија, проучавањем османских пописних књига, уколико се користе одређени методолошки императиви који су наглашени у раду, представљају изврсну стартну тачку за овакву врсту истраживања, не само за класични период Османског царства, већ и за последње деценије постојања независне српске и босанске државе.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Историјска демографија, Османске пописне књиге, Класичан период царства, Деспотовина Србија, Краљевина Босна

Др Недељко B. РАДОСАВЉЕВИЋ* – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ИЗВЕШТАЈИМА КЊАЖЕСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ ИЗ УЖИЧКЕ НАХИЈЕ И ОКРУЖЈА УЖИЧКОГ 1816 – 1839.”

АПСТРАКТ: У раду је указано на значај извора из фонда „Књажеска канцеларија“ Архива Србије, тематске целине „Ужичка нахија“, за истраживање историје Пљеваља и околине у времену од 1815. до 1839. Сачувана грађа, која је коришћена у раду, представља углавном једносмерну комуникацију, од локалних српских власти у Ужичкој нахији ка Књажеској канцеларији. Ипак, и као такви, ти прворазредни извори омогућавају да се боље сагледа мишљење које су у Ужичкој нахији имали како носиоци власти, тако и људи других професија, о приликама у непосредном суседству у Османском царству, у које је улазио и пљеваљски крај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, Кнежевина Србија, Књажеска канцеларија, Милош Обреновић, Ужичка нахија, Пљевља, историјски извори.

Салих СЕЛИМОВИЋ – КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ У ИСТОРИЈИ И НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ НА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ

АПСТРАКТ: На Сјеничко-пештерској висоравни ни до данас није заборављен боравак Петра Васојевића, оца вожда Карађорђа. Без обзира што је његов боравак у пештерском селу Жабрену био једна релативно кратка епизода ипак остала је у народном памћењу. У овом селу живе бројне породице муслимана Кучевића који су били побратими Петру Васојевићу, штитили његову породицу и на крају спасили од освете муслимана Топузовића. Иако није био рођен на Пештери, Карађорђе је приликом ослобађања Сјенице и Пештери поштедео село Жабрен од ратних страдања. Сјенички муслимани, сада Бошњаци, имају анимозитет према Карађорђу иако му не оспоравају јунаштво и праведност. Карађорђеви потомци су увек знали за своје побратиме Кучевиће и били су им увек захвални. Када се краљ Александар женио румунском принцезом Маријом, Кучевићи су били
позвани на свадбу. Када су се Карађорђевићи вратили у земљу, најстарији Кучевић их је посетио у Београду. Принчеви Томислав и Александар су у одвојеним посетама боравили код својих побратима на Пештери 2006. године. Тако на Пештери, у селу Жабрену, и даље живи успомена на Петра Васојевића, а посебно на Карађорђа Петровића.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Карађорђе, Жабрен, Пештер, Кучевићи, Турци, борбе, Сјеница, историја, легенда.