Проф. Милош СТАРОВЛАХ – ПЉЕВЉА НА ЧЕТВОРОМЕЂИ (1878 – 1912)
Ослободилачки ратови Србије и Црне Горе (1876-1878) завршени су Бечким конгресом 1878. године. Том приликом, како рече Троцки, „државе Балканског полуострва направила је европска дипломатија“ тако да „ниједна од њих није смјела да изађе из одређених граница, свака је била спутана дипломатским и династичким везама и супростављена свим осталим, најзад, све заједно биле су осуђене на беспомоћност пред крупним европским државама са њиховим непрестаним интригама и роварењима.“
Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ НАЦИОНАЛНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ПОЛИТИКЕ КРАЉА НИКОЛЕ ПРЕМА СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ У ВРИЈЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА
Средње Полимље и Потарје, односно жупне долине Лима са притоком Љубовиђом и дио долине Таре, од давнина су привлачиле људе на насељавање. Послије доласка Словена и формирања првих ранофеудалних држава, ова регија имала је значајну улогу, а највећи процват је доживјела у доба Немањића у ХIII вијеку, када су рудник и насеље Брсково доживјели „неслућен економски просперитет‘.
Проф. др Аника СКОВРАН – ОСВРТ НА ПУТЕВЕ НАСТАНКА И ОБНОВЕ РИЗНИЦЕ МАНАСТИРА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ КОД ПЉЕВАЉА
Старо монашко средиште, манастир Света Тројица, древна Врхобрезница у близини Пљеваља, потиче из првих деценија XVI столећа, али имамо назнака да је ово место духовног окупљања постојало много раније. Залагањем игумана Висариона средином XVI века манастир је обновљен и тада се подиже главна црква, а 1592. године уз цркву се дограђује припрата, трошком тројичког монаха Георгија, сина му Ананија, као и спахије Војина који су припадали једној угледној и имућној породици из села Поблаћа близу Пљеваља.
Проф. Добрило АРАНИТОВИЋ – ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ПУТОПИСНОЈ ПРОЗИ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА ИЛИ: ПЉЕВЉА – ЉУБАВ И КОБ ЈЕДНОГ ПУТОПИСЦА
„…Највећа вредност овога краја је човек, сељак. Он је најупорнији и најтврдокорнији у нашем народу. Махнити, свесни, дурновити до највеће динарске плаховитости чувар родне груде. Стваралац језика, носилац предања, беспогодбени стуб национални. Као матица. Снажан, без прегибања, опор и готов да рекне истину отворено, грубо и тврдо, и да иза те речи стоји чак лудо и на своју штету.
Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – БОГОМИР АЋИМОВИЋ ДАЛМА СВЕСТРАНИ СТВАРАЛАЦ ИЗ ПЛЕЈАДЕ ИСТАКНУТИХ ПЉЕВЉАКА
Истражујући и изучавајући архивске, музејске и библиотечке фондове за Зборник докумената „Пљевља у документима 1918-1941“, пронашли смо архивска документа, новинске текстове, нека вајарских дјела или репродукције дјела Богомира Аћимовића Далме која сведоче о његовом динамичном животу, значајном стваралаштву и присуству у париским умјетничким круговима између два свјетска рата.