Академик Зоран ЛАКИЋ – ЗА МОДЕРНИЈИ ПРИСТУП У ПРОУЧАВАЊУ НАЈНОВИЈЕ ПРОШЛОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Отказани научни скуп од јесени прошле године био је везан за Дан ослобођења града, уствари за Дан општине. Да подсјетим – ријеч је о 20. (18) новембру 1944. године када су Пљевља била коначно ослобођена од њемачких окупатора. Годину дана прије – дакле 20. новембра 1943. године у Пљевљима је одржана значајна оснивачка скупштина ЗАВНО Санџака.

Милош СТАРОВЛАХ – НАЈНОВИЈА МЕТАНАСТАЗИЧКА КРЕТАЊА НА ПОДРУЧЈУ ПЉЕВАЉА

Разлози миграција су врло сложени и разноврсни, али се у основи могу подијелити на историјске и економске. У историјске разлоге првенствено спадају „бјежаније пред завојевачком војском… тим пре што се тада свет одједанпут у масама крене. Међутим при сеобама услед економских и психолошких узрока ретко се када у једанпут крену велике групе становника …али су ове миграције сталне, трају вековима, пролазе мирно, махом неопажено…”.

Предраг ВУКИЋ – ТРИ ДОКУМЕНТА ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Манастир Довоља, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Таре, код села Пренћана у околини Пљеваља. У историјским изворима Довоља се први пут помиње 1513. Ипак, манастир је по свему судећи знатно старијег постања. Судећи према црквено-народном предању, првобитни манастир је подигнут за вријеме краља Милутина Немањића.

Живко РАДОВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО – РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ЖИВОПИСУ МАНАСТИРА СВ. ТРОЈИЦА У ПЉЕВЉИМА ОД 1996. ДО 1998. ГОДИНЕ

Манастир Св.Тројица саграђен је 1537. године, када је јеромонах Висарион са братом Савом и сином Никифором сазидао најстарији дио цркве (наос и олтарски простор), мада постоје индиције да је саграђен и раније. Унутрашња припрата и купола дозидани су 1592. године. Коначан грађевински изглед црква добија 1875. године, када је дозидана спољна припрата.

Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ПЉЕВЉИМА

Према критеријима и принципима ИКОМ-а (међународног комитета за музејску организацију), у складу са којима је законски уређена и југословенска музејска дјелатност, музеји, по дефиницији, као најпоузданији свједоци времена, представљају културно-научне, истраживачке и дидактичке установе, са циљем да систематски истражују, прикупљају, сређују, чувају, заштићују, обрађују, проучавају, излажу свој материјал и публикују резултате рада, који помажу у расвјетљавању културно-историјске прошлости одређене друштвене средине.