Проучавање српске породице у дуготрајном раздобљу османске власти у српским земљама није заузело одговарајуће место како у домаћој, тако ни светској историографији. Наиме, тим питањима су се у већој мери, и свакако, на други начин, више бавили социолози него историчари, који су, иако нису могли, а ни били дужни да дају одговоре на нека од значајних историографских питања о овој теми, упутили историчаре у ком правцу треба да се крећу њихова истраживања и размишљања

Нахија Комарница или Дробњак пала је под турску власт у периоду између 1468/1469. а пре 1475/1477. године, када је пописана у Херцеговачком дефтеру.

На важност путописа у нашој науци указао је још пре скоро сто педесет година Јован Ристић, који је сматрао да проучавањем бележака страних путника може да се надокнади мали број извора за истраживање српске прошлости.

Кад велико српско племе (у 14. и 15. столећу) разбише унутрашњи расколи, кад „великаши проклете им душе, на комаде раздробише царство“, како пјесник ловћенских висова рече и кад се почеше „крвнички гонити“, шта се друго могло и очекивати него да дође до превјеравања и додворавања османлијском освајачу.

Бројни потреси, буне, ратови, политички и верски обрачуни и друштвени сукоби у Османском царству, од почетка 19. века па до коначног одласка из овог дела Европе 1912. године, преламали су се у мањој или већој мери у Пљевљима и околини.