Манастир Св.Тројица саграђен је 1537. године, када је јеромонах Висарион са братом Савом и сином Никифором сазидао најстарији дио цркве (наос и олтарски простор), мада постоје индиције да је саграђен и раније. Унутрашња припрата и купола дозидани су 1592. године. Коначан грађевински изглед црква добија 1875. године, када је дозидана спољна припрата.

Према критеријима и принципима ИКОМ-а (међународног комитета за музејску организацију), у складу са којима је законски уређена и југословенска музејска дјелатност, музеји, по дефиницији, као најпоузданији свједоци времена, представљају културно-научне, истраживачке и дидактичке установе, са циљем да систематски истражују, прикупљају, сређују, чувају, заштићују, обрађују, проучавају, излажу свој материјал и публикују резултате рада, који помажу у расвјетљавању културно-историјске прошлости одређене друштвене средине.

Након успјешне четворогодишње камиање радова на реализацији Пројекта обнове манастира Довоља, која је иначе текла по утврђеној пројектној документацији израђеној од стране архитекти Марије Јовин и Синише Темеринског из Београда, а прихваћеној и овјереној од надлежног Завода за заштиту споменика културе Црне Горе из Цетиња, грађевинским радовима током 2003. и 2004. године ушло се у завршну фазу реконструкције манастирске цркве.

У римско доба горње Подриње и Полимље налазило се на источном рубу провинције Далмације. Граница према Горњој Мезији ишла је развођем Дрине и Ибра. У предримско доба то је била забачена област, ван главних путева којима је римска војска продирала у унутрашњост Балкана.