Говорити о аустроугарским истраживањима Средњег Полимља и Потарја значи говорити о томе како једна организована држава, велика сила, ради на проучавању земаља према којима има недвосмислене политичке претензије. Она прво жели да крајње систематично проучи те области, а затим, да на основу тих резултата, гради своју политичку стратегију и, по могућности, мења политички и културни идентитет у правцу који ће одговарати њеним дугорочним стратегијским интересима.

У историјској науци је мало познато да су Пљевља и знатан део Пљеваљског краја били у саставу Краљевине Србије нешто више од годину дана, и да су Пљевља била седиште Пљеваљског округа Краљевине. Сачувана грађа у Архиву Војноисторијског института и Архиву Србије пружа могућност да се осветли тај недовољно познати период у историји Пљеваља, од ослобођења па до разграничења између Србије и Црне Горе, на основу споразума потписаног у Београду 12. новембра 1913. године.

Бројни потреси, буне, ратови, политички и верски обрачуни и друштвени сукоби у Османском царству, од почетка 19. века па до коначног одласка из овог дела Европе 1912. године, преламали су се у мањој или већој мери у Пљевљима и околини.

Научном расправом, данас започетом, суочавамо се с дугом и
вишеслојном прошлошћу овога града и ове области. Управо зато што
прошлост Пљевља (или Брезнице, како гласи старије име града), није
била предмет дубљих и иоле свестранијих научних истраживања, приступамо
јој са пуно елана и радозналости. Разумљиво је да овај научни
скуп представља, више, један покушај реконструкције прошлости
Пљеваља и пљеваљског краја, са указивањем на главне научне проблеме
и на резултате новијих истраживања, него целовит поглед на историју
града и области.
Пљеваљски крај у центру је српске средњовековне државе.
Померањем тога центра, Пљевља почињу да живе животом пограничних
области, а у наредним столећима често мењају своју државну и још чешће
административно-управну припадност. Крајем 14. века пљеваљски крај
ушао је у састав босанске државе, а потом је, од друге половине 15. века па
до 1912. године, био под туђинском османском влашћу. Сва велика
раскршћа српске историје имала су мањег или већег одјека у Пљевљима и
околним крајевима. Пљевља су вековима била раскрсница важних
трговачких путева и културних струјања. Још у средњем веку пљеваљски
трговци одржавали су живе везе с Српским приморјем, првенствено с
Дубровником и Котором, а ишли су и даље, до Анконе и Венеције. Крајем
14. века дечаци из Брезнице одлазе у Дубровник да уче занате код
тамошњих мајстора. Под турском влашћу Пљевља се такође развијају као
значајан трговачки и административно-управни центар. У време националног
препорода током 19. и почетком 20. века, пљеваљски трговци и
пљеваљско грађанство путују и тргују до Београда, Призрена и Скадра, до…

Манастир Довоља, са црквом посвећеном Успенију Пресвете Богородице, смјештен је на десној обали ријеке Таре код села Премћани, у засеоку Довоља, удаљен четрдесет пет километара јужно од Пљеваља. Ктитор и вријеме његове градње још увијек нису поуздано утврђени. Народно предање, које је још 1905. године у „Новој искри“ записао Стеван […]